Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Jelena Tanasković, najavila je povećanje podsticaja za pčelare u 2024. godini. Prema njenim rečima, davanja po košnici će iznositi 1000 dinara, što predstavlja uvećanje od 25% u odnosu na prethodnu godinu, kada je iznos podsticaja bio 800 dinara po košnici. Pčelari koji se bave organskom proizvodnjom mogu očekivati dodatni podsticaj od 40% na ovaj iznos.
Pored ovih podsticaja, pčelari imaju mogućnost da koriste sredstva i za nabavku novih mašina i opreme, kao i za investicije u preradu i marketing pčelinjih proizvoda. Tanasković je istakla značaj pčelarstva kao atraktivne poljoprivredne delatnosti koja se sve više prilagođava tržišnim zahtevima i standardima Evropske unije. Ova izjava data je tokom otvaranja 6. Pčelarskog sajma jugoistočnog Balkana „Otvoreni Balkan“ u Vranju.
Ministarka je naglasila da Srbija ima velike potencijale za izvoz meda, s obzirom na to da su svi delovi zemlje pogodni za razvoj pčelarstva. U cilju razvoja ovog sektora, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obezbedilo je različite podsticaje za pčelare. Jedan od glavnih ciljeva je povećanje izvoza, kako na zahtevno tržište EU, tako i na tržišta drugih zemalja, kao i bolja pozicija srpskih proizvođača na međunarodnom tržištu.
Tanasković je istakla da će pčelari imati bezrezervnu podršku Ministarstva u ostvarivanju ovih ciljeva. U tom smislu, trenutno se rade sertifikati za izvoz meda u Alžir, Bahrein, Sjedinjene Američke Države i Izrael. Takođe, izrađen je model sertifikata za izvoz na tržište Saudijske Arabije. Nedavno je potpisan Protokol za izvoz meda u Kinu, a već postoje usaglašeni sertifikati sa svim državama EU, kao i sa Kanadom, Libijom i Rusijom.
Pčelarstvo u Srbiji se suočava s brojnim izazovima, ali i prilikama. Kako bi se iskoristili svi potencijali ovog sektora, važno je da pčelari budu informisani o trenutnim zakonodavnim okvirima, kao i o mogućnostima finansiranja i podrške koje im se nude. Pčelari takođe treba da budu svesni tržišnih trendova i potreba potrošača, kako bi mogli da prilagode svoje proizvode i strategije marketinga.
Pored toga, saradnja između pčelara i institucija može značajno doprineti razvoju ovog sektora. Edukacija pčelara o novim tehnologijama i metodama proizvodnje, kao i o strategijama marketinga i prodaje, može pomoći u povećanju konkurentnosti na tržištu.
S obzirom na to da pčelarstvo ima potencijal da postane važan izvor prihoda, ne samo za pčelare, već i za celu zemlju, neophodno je da se nastavi rad na unapređenju ovog sektora. Razvoj pčelarstva može doprineti očuvanju biodiverziteta, poboljšanju kvaliteta hrane i jačanju ruralne ekonomije.
U svetlu ovih informacija, pčelari u Srbiji imaju priliku da iskoriste podršku države, kao i da se aktivno uključe u procese koji će im pomoći da unaprede svoje poslovanje. Uz adekvatnu podršku i resurse, pčelarstvo može postati jedan od ključnih sektora srpske poljoprivrede, koji će doprineti ekonomskom razvoju zemlje i poboljšanju životnog standarda pčelara.
S obzirom na trenutne trendove i podršku koja dolazi iz Ministarstva, pčelari u Srbiji imaju razloga za optimizam i očekivanja o daljem razvoju i unapređenju svojih aktivnosti u narednim godinama.
