Evropska komisija je usvojila novu Strategiju za ravnopravnost LGBTIQ+ osoba za period od 2026. do 2030. godine, koja podrazumeva niz mera usmerenih na unapređenje prava pripadnika ove zajednice. Prema informacijama objavljenim u britanskom Telegrafu, strategija uključuje mogućnost da deca u školama sama biraju svoj pol, kao i sankcije za države članice koje se protive rodnoj ideologiji.

Dokument predviđa da bi Evropska unija mogla da blokira finansijska sredstva za regione koji sprovode diskriminatorne politike, dok se istovremeno pruža podrška jačanju nacionalnih tela za ravnopravnost. Evropska komisija je istakla da je cilj strategije izgradnja Unije u kojoj se raznolikost slavi kao deo kolektivnog bogatstva, gde svi ljudi mogu slobodno da izraze svoj identitet bez straha od diskriminacije, isključenosti ili nasilja.

Na zvaničnom sajtu EU naglašeno je da nova strategija predstavlja napredak u promovisanja jednakosti LGBTIQ+ osoba, njihovu zaštitu od štetnih praksi i zločina iz mržnje, kao i osnaživanje organizacija koje se bore za jednake prava. Telegraf takođe napominje da se u dokumentu obraća pažnja na pitanje zakonskog priznanja pola, dovodeći u pitanje trenutne prakse u državama poput Velike Britanije, koje zahtevaju lekarsko odobrenje pre nego što osoba može legalno da promeni pol.

U strategiji se predlaže olakšavanje razmene najboljih praksi među državama članicama radi podrške razvoju procedura zakonskog priznanja pola zasnovanih na samoopredeljenju, koje ne bi imale starosna ograničenja. Pored toga, strategija takođe predviđa zabranu terapije razgovorom za decu koja se suočavaju sa problemima u vezi sa rodnim identitetom, što znači da roditelji i stručnjaci ne bi mogli da provere da li dete zaista želi da započne nepovratne procedure promene pola.

Izvršna direktorka britanske organizacije Sex Matters, Maja Forstater, oštro je reagovala na sadržaj dokumenta, nazivajući Bregzit „milosrđem“ jer smatra da Velika Britanija ne mora da sledi ove kontroverzne planove. Ona je izrazila zabrinutost zbog strategije koja promoviše legalnu rodnu samoidentifikaciju za decu svih uzrasta i zabranjuje terapiju razgovorom za ranjivu decu.

Forstater je izjavila da je „milosrdno“ što britanski aktivisti za prava zasnovana na polu ne moraju da se suočavaju sa ovim „zlokobnim“ planovima i pogubnim osvajanjima institucija EU, uzimajući u obzir i izazove sa kojima se suočavaju u Velikoj Britaniji.

Telegraf takođe podseća da dokument Evropske komisije još nije konačan i da će ga tek razmatrati i ratifikovati nacionalne vlade država članica. Očekuje se da će rasprava o ovom pitanju izazvati značajne debate među državama članicama, s obzirom na različite pristupe i stavove prema pravima LGBTIQ+ osoba.

Strategija, koja se fokusira na unapređenje prava i zaštitu LGBTIQ+ zajednice, dolazi u trenutku kada su prava ovih osoba na globalnom nivou često predmet polemike i debate. Kako se Evropska unija angažuje na jačanju svojih vrednosti jednakosti i raznolikosti, postavlja se pitanje kako će se ovo odraziti na nacionalne politike članica i da li će doći do usklađivanja sa evropskim standardima.

Dokument je stoga od ključnog značaja za buduće pravne okvire i prakse koje se tiču LGBTIQ+ prava u Evropi. Evropska unija se suočava sa izazovima u implementaciji ovih mera, ali i sa otporom koji dolazi iz različitih delova društva, što ukazuje na kompleksnost i delikatnost tema vezanih za identitet, prava i jednakost.