Krvna osveta iz sedamdesetih godina prošlog veka u Zenici ostala je zabeležena kao jedan od najbrutalnijih zločina u istoriji SFR Jugoslavije. Ovaj događaj, koji se odigrao 1971. godine, započeo je tragičnom nesrećom u kojoj je dečak Milenko P. poginuo kada je kamion Stipe Čalića udario u njegovu kabinu. Iako je istraga utvrdila da nije bilo krivice, maćeha poginulog dečaka, Višnja, odlučila je da se osveti.

Višnja je ubeđivala mladog nadničara Dragomira Dragana B. da ubije Stipinog sina, jedanaestogodišnjeg Bruna, kako bi se osvetila za smrt svog posinka. Ovaj monstruozni zločin je bio unapred planiran, a Višnja je čak i svesno tražila priliku da se približi Brunu, predstavljajući se kao osoba koja traži stan za svog sina.

Pre nego što je došlo do ubistva, Višnja je posetila porodicu Čalić i upoznala se sa Brunom, koji nije imao sumnje u njene namere. Anka Čalić, Brunova majka, se seća da je dečak često govorio kako se igrao sa „onim ženama“ i opisivao njihovu ljubaznost, misleći da su to samo obične komšije.

Na dan ubistva, Višnja je sačekala Bruna i zatražila od njega da je odvede do groblja. Kada su stigli, Dragomir je napao dečaka i izmasakrirao ga sa devet uboda nožem. Anka, zabrinuta što Bruno kasni, krenula je u njegovu školu, ali nije sumnjala u Višnjine namere kada je srela nju na putu.

Višnja i Dragomir su uhvaćeni ubrzo nakon zločina. Višnja je uhapšena u Pljevljima, dok je Dragomir priveden iz kafane u Nikšiću. Njih dvoje su na suđenju dobili smrtne kazne, dok je Rajko, otac poginulog dečaka, osuđen na 20 godina zatvora zbog saučesništva. Nakon emotivnog suđenja, Parovi su streljani 1973. godine, a njihovi grobovi nikada nisu obeleženi, u skladu sa tadašnjim zakonom o izbegavanju stvaranja „kulta ličnosti“.

Rajko je kasnije odležao zatvorsku kaznu i izašao na slobodu, ali je nastavio da živi u bolu, jer je izgubio još jednog sina u saobraćajnoj nesreći. Ovaj tragični događaj ostavio je dubok trag u zajednici i podstakao rasprave o temi krvne osvete i pravde.

Priča o Brunu Čaliću i krvnoj osveti koju je izazvala Višnja P. postala je simbol nasilja i zločina koji su obeležili taj period u Bosni i Hercegovini. Njegova tragična sudbina i zločini koje su počinili njegovi ubice ostaju u sećanju kao podsećanje na to kako mržnja i osvetoljubivost mogu dovesti do neizmernih tragedija.