Delegacija Evropske unije u Bosni i Hercegovini (BiH) nedavno je apelovala na javnost da bude oprezna i ne naseda na dezinformacije koje se šire putem različitih medijskih kanala i društvenih mreža. Ova izjava dolazi u trenutku kada se u društvu sve više širi panika i nesigurnost, a širenje netačnih informacija može imati ozbiljne posledice po stabilnost i bezbednost regiona.

U saopštenju koje je objavljeno na zvaničnom sajtu Delegacije EU, naglašeno je da je važno da građani budu informisani iz pouzdanih izvora i da kritički pristupaju informacijama koje dobijaju. „U vremenu kada su dezinformacije sve prisutnije, pozivamo građane da budu oprezni i da ne veruju svemu što pročitaju ili čuju,“ stoji u saopštenju.

## Uticaj dezinformacija

Dezinformacije mogu imati različite oblike, od lažnih vesti do manipulisanja činjenicama, a njihov cilj često nije samo obmanuti javnost, već i izazvati podele među ljudima. U BiH, gde su etničke tenzije i dalje prisutne, širenje lažnih informacija može dodatno pogoršati situaciju. Prema istraživanjima, dezinformacije su često usmerene prema političkim temama, ali i prema pitanjima koja se tiču svakodnevnog života građana.

U kontekstu političke situacije u BiH, dezinformacije se često koriste kao alat za diskreditaciju protivnika ili za manipulaciju stavovima javnosti. Zbog toga je od suštinskog značaja da građani razviju medijsku pismenost i sposobnost da prepoznaju lažne vesti.

## Uloga društvenih mreža

Društvene mreže igraju ključnu ulogu u širenju dezinformacija. Brzina kojom se informacije šire na ovim platformama može biti zastrašujuća, a lažne vesti često postaju viralne pre nego što su proverene. U saopštenju Delegacije EU, ukazano je na važnost odgovornosti pojedinaca i medija u borbi protiv dezinformacija. „Svi mi imamo odgovornost da proveravamo informacije pre nego što ih podelimo,“ poručeno je iz EU.

U tom smislu, pozvani su i novinari da se drže etičkih standarda i da se trude da prenose tačne i proverene informacije. „Kvalitetno novinarstvo je ključno za demokratsko društvo i građane, a novinari moraju igrati aktivnu ulogu u suzbijanju dezinformacija,“ dodaje se u saopštenju.

## Obrazovanje i medijska pismenost

Jedan od načina da se suprotstavimo dezinformacijama jeste kroz obrazovanje i povećanje nivoa medijske pismenosti među građanima. Delegacija EU naglašava potrebu za organizovanjem edukativnih programa koji bi pomogli ljudima da prepoznaju lažne vesti i manipulative informacije. „Obrazovanje je ključ za osnaživanje građana da prepoznaju i odbace dezinformacije,“ ističu u EU.

U okviru ovih programa, fokus bi trebao biti na razvoju kritičkog mišljenja, analizi medijskih sadržaja i razumevanju načina na koji se informacije kreiraju i šire. Takođe, važno je raditi na jačanju povjerenja građana u institucije i medije, kako bi se smanjila ranjivost na dezinformacije.

## Zaključak

Apel Delegacije EU da se ne naseda na dezinformacije je važan podsetnik na odgovornost koju svi imaju u očuvanju istine i stabilnosti u društvu. U svetu gde su informacije lako dostupne, ali često netačne, važno je da svaki pojedinac postane kritični potrošač informacija.

Građani BiH pozvani su da se aktivno angažuju u borbi protiv dezinformacija tako što će se oslanjati na proveren izvor informacija i razvijati svoje sposobnosti kritičkog mišljenja. Kroz zajedničke napore, moguće je smanjiti uticaj dezinformacija i doprineti izgradnji jačeg i otpornijeg društva.