Holandska kompanija Ahold Delez je potvrdila da je podnela zahtev za arbitražu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova. Ova odluka je doneta u cilju zaštite prava kompanije prema bilateralnom investicionom sporazumu između Srbije i Holandije, nakon što je Vlada Srbije u septembru 2025. godine uvela regulatorne mere koje su značajno uticale na poslovanje kompanije.

U saopštenju kompanije se ističe da se nisu olako odlučili za ovaj korak. Ahold Delez je naglasio da su mesecima pokušavali da uspostave konstruktivan dijalog sa srpskim vlastima, kako bi pronašli rešenje koje bi bilo korisno za sve strane, uključujući kupce, ekonomiju i dugoročni investicioni ambijent u Srbiji. Nažalost, ti napori nisu urodili plodom, što ih je primoralo da se odluče za arbitražu.

Cilj arbitraže je obezbeđivanje poštovanja obaveza iz međunarodnih sporazuma i očuvanje predvidivog, transparentnog i pravednog investicionog okruženja. Ovo je od suštinske važnosti ne samo za investitore koji posluju u Srbiji, već i za širu privredu i njene građane. U saopštenju se takođe navodi da su mere koje je uvela srpska vlada uključivale ograničavanje marži, nabavnih cena i naknada dobavljačima.

Ahold Delez je opisao te mere kao iznenadnu intervenciju države bez presedana, koja je uticala na više od 85 procenata prihoda kompanije. Ove promene su dovele do značajnih gubitaka, s obzirom na to da je kompanija u 2024. godini postigla neto profitnu maržu od 4,4 odsto, dok su četiri meseca primene novih mera u 2025. godini rezultirala velikim finansijskim poteškoćama.

Zbog ovih okolnosti, Ahold Delez je bio primoran da donese teške odluke. Kompanija je zatvorila 25 radnji i prekinula planirane investicije za 2026. godinu, što je rezultiralo gubitkom hiljada radnih mesta u Srbiji. Ove odluke su dodatno otežale situaciju na tržištu rada, koje je već pod pritiskom.

Ipak, kompanija se trudi da održava svoje poslovanje i nastavlja da posluje sa više od 500 radnji i više od 11.000 zaposlenih. Ahold Delez takođe naglašava važnost dugoročnog partnerstva sa svojim dobavljačima, od kojih većinu čine kompanije iz Srbije. Ova saradnja je ključna za održavanje stabilnosti i rasta lokalne ekonomije.

U svetlu svih ovih događaja, postavlja se pitanje kakve će dugoročne posledice imati ove mere na investicionu klimu u Srbiji. Mnogi analitičari smatraju da bi ovakva politika mogla da odvrati strane investitore od ulaganja u zemlju, što bi dodatno pogoršalo ekonomske prilike. S obzirom na to da je Ahold Delez jedan od najvećih poslodavaca u Srbiji, gubici koje je kompanija pretrpela mogu imati domino efekat na celo tržište.

Investitori obično traže stabilnost i predvidljivost, a ovakve intervencije vlasti mogu stvoriti osećaj nesigurnosti. Bez obzira na to, Ahold Delez ostaje posvećen Srbiji i njenoj ekonomiji, te se nada da će se situacija promeniti nabolje.

U zaključku, odluka Ahold Delez da pokrene arbitražni postupak ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za dijalogom između kompanija i vlasti. Samo kroz otvorenu komunikaciju i saradnju može se stvoriti povoljno poslovno okruženje koje će doprineti razvoju ekonomije i očuvanju radnih mesta u Srbiji.