Ključni pokazatelji demokratije u Sjedinjenim Američkim Državama pali su na najniži nivo u poslednjih 50 godina, prema izveštaju Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu pomoć (International IDEA). Ovaj pad, kako se navodi, rezultat je poteza administracije američkog predsednika Donalda Trampa, koji su značajno narušili vladavinu prava.

Godina 2025. bila je posebno teška za demokratske standarde, ne samo u SAD, već i globalno. Izveštaj ovog instituta, sa sedištem u Stokholmu, ukazuje na to da su nezavisnost pravosuđa, kredibilitet izbora, sloboda izražavanja i pristup pravdi širom sveta dostigli najniži nivo u najmanje tri decenije. Gardijan prenosi da je, tokom 2025. godine, više zemalja beležilo demokratsko nazadovanje nego napredak, što predstavlja najduži takav period od kada se vodi evidencija.

Autori izveštaja naglašavaju da su politička dešavanja u SAD tokom 2025. dodatno otežala borbu protiv demokratske erozije. Trampova administracija brzo je povećala moć izvršne vlasti, koristeći je za ostvarivanje svojih političkih ciljeva i obračun sa protivnicima. Ove akcije su, kako navode, podrile vladavinu prava, međunarodnu saradnju i dugogodišnja savezništva.

Generalni sekretar International IDEA, Kevin Kasas-Zamora, upozorio je na to da slabljenje demokratije povećava rizik od sukoba. On je istakao da je ključno ulagati u demokratiju kao deo bezbednosne strategije svake zemlje. Prema njegovim rečima, veza između urušavanja kvaliteta demokratije i porasta sukoba često se ne uzima dovoljno u obzir ni prilikom kreiranja politika ni u javnoj debati.

Iako izveštaj prikazuje mračne trenutke za demokratiju, postoje i neki pozitivni primeri. U Australiji, na primer, organizacije civilnog društva konsultovane su o strategiji za borbu protiv rasizma i zaštitu privatnosti dece na internetu. U Siriji, došlo je do smene represivne vlasti bivšeg predsednika Bašara al Asada, što predstavlja značajan korak ka demokratizaciji zemlje.

Izveštaj takođe ukazuje na proteste u Bangladešu, Nepalu i Šri Lanki, gde su mladi igrači uspeli da smene dugogodišnje lidere. Međutim, naglašava se i da je teško sprovesti dalekosežne i suštinske reforme u kratkom vremenskom periodu, što dodatno komplikuje situaciju.

U svetlu ovih informacija, jasno je da se demokratija suočava sa velikim izazovima, kako u Sjedinjenim Američkim Državama, tako i širom sveta. Pad demokratskih standarda može imati dugoročne posledice, ne samo po političku stabilnost, već i po društvene odnose i ekonomsku situaciju u zemljama koje se suočavaju s ovim problemima.

U zaključku, izveštaj Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu pomoć služi kao upozorenje na ozbiljnost trenutne situacije i podstiče sve države da preispitaju svoje pristupe demokratiji. Ulaganje u demokratske institucije i vrednosti mora biti prioritet kako bi se osiguralo da se ne ponovi istorija i kako bi se sprečili budući sukobi.