U poslednjih 48 sati od početka vojnog sukoba između Izraela i Irana, Izrael je već izjavio da je uspostavio vazdušnu nadmoć nad zapadnim delom Irana, uključujući njegovu prestonicu Teheran. Ova brza vojna akcija i uspeh izraelskih snaga dolaze kao kontrast u poređenju sa situacijom u Ukrajini, gde ruska vojska nije uspela da postigne sličan nivo vazdušne kontrole tokom tri i po godine sukoba.

Sukob je započeo u petak, kada je Izrael pokrenuo operaciju „Uspon lava“, koja je uključivala napade na brojne mete širom Irana. Među ciljevima su se našle ključne vojne instalacije, uključujući postrojenje za obogaćivanje uranijuma u Natanzu, kao i eliminacija visokih vojnih komandanata i nuklearnih naučnika u Teheranu.

Izraelska vojska je izvestila da je uništeno oko jedne trećine iranskih lansera balističkih raketa. Umesto korišćenja skupih raketa dugog dometa, izraelski avioni su počeli da koriste bombe iznad iranskog neba, što je omogućilo brže i efikasnije napade. Ovaj uspeh Izraela u vazdušnim operacijama je podvukao važnost kontrole vazdušnog prostora, što je ključna strategija u modernim ratovima.

Analitičari ističu da su dva rata, izraelsko-iranski i rusko-ukrajinski, veoma različita, pre svega zbog toga što izraelska kampanja ne uključuje konvencionalne kopnene operacije. Ipak, iskustva iz ova dva sukoba se pomno prate širom sveta, a bivši američki general Dejvid Deptula naglašava da je kontrola nad vazduhom ključna za vođenje uspešnih vojnih operacija. U suprotnom, sukobi se često pretvore u ratove iscrpljivanja, kao što je to slučaj u Ukrajini.

Izraelska vojska je u ranim fazama sukoba koristila stealth avione F-35 pete generacije, koji su dodatno modifikovani da bi povećali svoju efikasnost. Kada je većina iranske protivvazdušne odbrane neutralisana, stariji modeli aviona, poput F-15 i F-16, su se pridružili borbenim operacijama. Izrael je takođe počeo da koristi kratkodometne JDAM bombe, koje su efikasnije i jeftinije od klasičnih raketa.

Prema izveštajima, efekat izraelskih vazdušnih napada bio je razoran za iranske vojne kapacitete. Izrael je naučio važne lekcije iz ruskih neuspeha i uspeha Ukrajine, a analitičari ističu da izraelska vazduhoplovna snaga ima superiorne sposobnosti u odnosu na rusku, dok je Ukrajina pokazala veću otpornost na napade nego Iran.

Iran, s druge strane, suočava se sa izazovima u organizaciji svoje protivvazdušne odbrane. Dok je Ukrajina uspjela da se odbrani od ruskih napada, Iran nije uspeo da razvije efikasnu protivvazdušnu strategiju koja bi otežala izraleskim avionima da operišu iznad njegovog prostora. Tokom godina, Iran je zanemario ulaganje u protivvazdušnu odbranu, oslanjajući se više na raketnu moć svojih regionalnih saveznika.

Izrael je prethodnih godina uspeo da oslabi glavne komponente iranskog odvraćanja, uključujući libanski Hezbolah, a to je doprinelo stvaranju „autoputa“ za izraelske avione ka Iranu. Ova situacija dodatno komplikuje iranske napore da se odbrane od izraelskih vazdušnih napada.

Sve u svemu, trenutni sukob između Izraela i Irana predstavlja značajnu promenu u regionalnoj dinamici i pokazuje kako moderna vojna strategija i tehnologija igraju ključnu ulogu u oblikovanju ishod sukoba. U svetlu ovih događaja, pažnja će biti usmerena na to kako će Iran reagovati na izraelske napade i kakve će posledice to imati po regionalnu stabilnost.