Srbija bi mogla da izgradi svoju prvu nuklearnu elektranu do 2040. godine, što bi predstavljalo značajan korak ka obezbeđivanju energetske nezavisnosti i smanjenju zagađenja vazduha, izjavio je Slavko Dimović, direktor Instituta za nuklearne nauke „Vinča“. U okviru emisije „Središte pažnje“ na Prvom programu Radio Beograda, Dimović je istakao da je ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana hrabra i vizionarska politička odluka koja otvara mogućnosti za naučna istraživanja u ovoj oblasti.

Dimović je naglasio važnost nuklearne energije kao bazičnog izvora, koja bi omogućila postepeno napuštanje fosilnih goriva, posebno uglja. Prema njegovim rečima, nuklearne elektrane nisu samo realnost, već su nužna potreba za očuvanje životne sredine i obezbeđenje čistijeg vazduha. On je ukazao da su incidenti u klasičnim industrijskim postrojenjima znatno češći nego u nuklearnim postrojenjima, čime se dodatno potvrđuje stabilnost i sigurnost nuklearne energije. Takođe, istakao je da bi izgradnja nuklearnih elektrana omogućila Srbiji da postane energetski nezavisna i da ne zavisi od jednog snabdevača.

Dimović je ukazao na ograničenja alternativnih izvora energije, kao što su vetroparkovi i solarni paneli, koji zbog varijacija u vremenskim uslovima ne mogu da pokriju više od 30% energetskih potreba. Ovim informacijama, on je podvukao potrebu za konvencionalnim nuklearnim reaktorima, naglašavajući da bi Srbija trebala da planira minimalno dva reaktora snage do 2,4 gigavata kako bi zadovoljila energetski deficit i ostvarila ambiciozne planove za izvoz struje.

Dimović je takođe komentarisao trenutne konflikte na Bliskom istoku i spekulacije o mogućim napadima na nuklearna postrojenja u Iranu, poručujući da građani Srbije ne treba da brinu. Čak i u najgorem scenariju, kao što je formiranje radioaktivnog oblaka, takav oblak bi se mogao kretati duž zemalja u Persijskom zalivu ili prema Turskoj, što bi značilo da bi građani Srbije bili bezbedni s obzirom na udaljenost od više od 3.000 kilometara.

Kada je reč o izboru tehnologije, Dimović je istakao da Srbija ne bi trebala da isključi nijednu opciju. Prema njegovim rečima, Međunarodna atomska agencija propisuje upotrebu konvencionalnih metoda za zemlje na ovom stepenu razvoja. Mali modularni reaktori, koji su trenutno u fazi istraživanja, mogli bi postati komercijalno dostupni do 2040. godine, kada se očekuje izgradnja prve nuklearne elektrane u Srbiji.

S obzirom na sve navedeno, Srbija ima potencijal da postane lider u oblasti nuklearne energije u regionu, čime bi se obezbedila stabilnost i održivost energetske infrastrukture. Razvoj nuklearne energije može značajno doprineti smanjenju emisije štetnih gasova i poboljšanju kvaliteta vazduha, što je posebno važno za zdravlje građana.

U kontekstu globalnih klimatskih promena i rastuće potražnje za čistim izvorima energije, Srbija ima priliku da se uključi u svetlu budućnost energetske proizvodnje. Očekivanja su da će razvoj i istraživanje u oblasti nuklearne energije doneti nove tehnologije i rešenja koja će dodatno unaprediti energetsku efikasnost i sigurnost.

Uzimajući u obzir sve prednosti koje nuklearna energija može doneti, kao i izazove koji se postavljaju pred našu zemlju, jasno je da je nužno da Srbija preuzme inicijativu u ovoj oblasti. Očekuje se da će u narednim godinama uslediiti važne odluke i koraci ka ostvarenju ovog ambicioznog plana.