U vašingtonskim spoljnopolitičkim krugovima postoji tendencija da se Balkan tretira kao problem koji treba rešiti, a ne kao prednost koju treba negovati. Ova perspektiva se pokazuje kao strateška greška koja sa svakim danom postaje sve skuplja, ističe ministar spoljnih poslova Republike Srbije, Marko Đurić, u svom autorskom tekstu za „Statecraft Strategy“.

Zapadni Balkan se nalazi na strateškoj raskrsnici Evrope, povezujući istočni i južni deo NATO-a, prožet energetskim koridorima, migracionim rutama i lancima snabdevanja od značaja za celu transatlantsku zajednicu. Stabilnost u ovom regionu nije samo regionalna potreba, već je preduslov za evropsku bezbednost. Međutim, kada se pažnja usmeri na druge sfere, stabilnost Balkana postaje ugrožena.

U Bosni i Hercegovini, pokušaji centralizacije političke vlasti su izazvali tenzije koje su daleko prešle okvire Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine. Ovaj sporazum je zaustavio rat i predstavlja temelj koji treba poštovati, a ne odbacivati. Pokušaji njegovog poništavanja mogu ponovo otvoriti rane koje su se dugo vremena lečile.

Na Kosovu, situacija ostaje komplikovana, a jednostrano proglašenje nezavisnosti iz 2008. godine nije priznato od strane više od polovine zemalja sveta, uključujući pet članica EU. Srbija se ne može i ne želi pomiriti s tim, ali se zalaže za normalizaciju odnosa s vlastima u Prištini, te teži funkcionalnoj koegzistenciji kako bi se poboljšali životi ljudi na obe strane.

U poslednjih skoro deset godina, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i albanski premijer Edi Rama su predvodili proces pomirenja između Srba i Albanaca. Njihov dijalog, koji je zamenio prethodnu rivalizaciju, kulminirao je zajedničkim autorskim tekstom u Frankfurter algemajne cajtungu, u kojem su pozvali EU da primi Srbiju, Albaniju i ostatak Zapadnog Balkana bez mehanizama veta koji često paralizuju odluke na kontinentu. Ovaj predlog je naišao na kritike i napade političkih protivnika, ali vođe koje se bore za mir često ne dobijaju zahvalnost odmah.

Srbija teži članstvu u EU kao strateškom cilju, ali napredak je usporen, ne samo zbog unutrašnjih problema, već i zbog unutrašnjih podela u EU i zamora od proširenja. Iako se Srbija suočava s preprekama, ne planira da se pretvara da su sve pregrade na njenoj strani.

U međuvremenu, Srbija koristi svoju fleksibilnost da privuče američke kompanije nudeći im povoljne uslove za poslovanje. Tehnološki sektor u Srbiji čini skoro 10% nacionalnog BDP-a i brzo raste, što ukazuje na potencijal za ekonomski napredak.

Osim ekonomske koristi, Srbija se ponosi i moralnim stavovima, što se posebno ogleda u njenom odnosu s Izraelom. Nakon masakra Jevreja u oktobru 2023. godine, Srbija je brzo odgovorila na zahtev za vojnom pomoći, čime je pokazala solidarnost u trenutku kada je evropska podrška izostala.

Ova solidarnost je duboko ukorenjena u srpskoj istoriji i kulturi, s obzirom na to da je Srbija pretrpela velike gubitke tokom Drugog svetskog rata, uključujući istrebljenje Srba od strane ustaškog pokreta. Srbija smatra svoju podršku Izraelu ne samo političkom odlukom, već moralnim refleksom.

Sjedinjene Države i Srbija su tokom istorije bile bliski saveznici, a vreme je da se taj savez ponovo ojača. Srbija želi da vidi napredak u transatlantskim odnosima i smatra da bi Vašington trebao da gleda na Balkan kao na strateški važan region, gde je Srbija pouzdan partner. Srbija je pokazala da može da doprinese pomirenju i stabilnosti, čak i uz političke rizike, i to je profil saveznika, a ne problema.

Sjedinjene Države i Srbija su zajedno prošle kroz teške trenutke u istoriji, a temelj tog saveza nikada nije nestao. S obzirom na trenutne globalne izazove, vreme je da se na tom temelju izgrade novi odnosi i zajednička budućnost.