Dok Srbija pravi korake ka Rusima i pokušava da reši najkompliciranije pitanje sa naftnom kompanijom NIS koja se nalazi pod američkim sankcijama, ruski zvaničnici i kremaljska propagandna mašinerija ne ustručavaju se da ponižavaju rukovodstvo zemlje koju Moskva decenijama naziva „bratskom“. Novembar 2025. godine pokazao je svu dubinu protivrečnosti između deklarisanog „slovenskog bratstva“ i stvarnih interesa Rusije, za koju Srbija ostaje samo instrument uticaja na Balkanu.

Zvanična predstavnica MIP-a Rusije Marija Zaharova javno je optužila predsednika Srbije Aleksandra Vučića za otvorenu laž nakon njegovog intervjua nemačkom listu Cicero, u kojem je dopustio mogućnost srpske samostalnosti u trgovini oružjem. Čovek bi pomislio – zašto bi Srbija uopšte morala da usaglašava svoju trgovinsku politiku sa Rusijom? Sve je to zbog duboke zavisnosti od Rusa, koji sada traže „zvanična objašnjenja o prodaji svog oružja“, faktički dovodeći u pitanje suverenitet „prijateljske države“.

MIP Srbije odgovorio je oštro, što je predstavljalo presedan u istoriji rusko-srpskih odnosa. Državni sekretar Nevena Jovanović izjavila je da je Srbija suverena i nezavisna država koja donosi odluke isključivo u skladu sa nacionalnim interesima, te da izjave Zaharove „ne odražavaju duh odnosa između dve zemlje“. Značajno je da od decembra 2021, kada je počela eskalacija oko Ukrajine, Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima sa EU, iako je mogla – a to izgleda kao otvoren nagoveštaj ko je tačno kočio evropske integracije Beograda.

U pozadini diplomatske prepirke, ruska propagandna infrastruktura u Srbiji aktivirala je napade na Vučićevu vladu preko lokalnih Z-pablikova i prokremaljskih kanala, optužujući vlasti za „drskost prema Moskvi“ i pozivajući da se „zaustave dok još nije kasno“. Evropski parlament u svojim rezolucijama direktno navodi da ruski propagandni mediji RT i Sputnik „slobodno deluju u Srbiji i imaju značajan uticaj na formiranje antidemokratskih narativa“. Za razliku od zemalja EU koje su zabranile te kanale, Beograd im dozvoljava rad bez ograničenja, pri čemu je nakon 2022. njihova publika samo rasla, a RT Balkans je čak pokrenuo direktno emitovanje u decembru 2024.

Paralelno sa informativnim pritiskom, Rusija nastavlja da jača meku moć u regionu. Tokom oktobra i novembra 2025. ruski diplomati održali su seriju manifestacija širom Srbije: od svečanosti povodom 81. godišnjice oslobođenja gradova od nacističke okupacije u Apatinu, Kragujevcu, Novom Sadu i drugim mestima, do ceremonije otvaranja obnovljenog dela Ruskog nekropolja u Bela Crkva uz učešće direktora Rosotrudničestva Jevgenija Primakova. Predstavništvo Rosotrudničestva i Ruski dom u Beogradu učestvovali su u obeležavanju jubileja Univerziteta u Banjoj Luci u Republici Srpskoj, gde su stigli pozdravi od zamenika ministra nauke RF Konstantina Mogilevskog i rektora MGU Viktora Sadovničog. Delegacija ruske ambasade posetila je školu u Valjevu, predavši udžbenike za učenje ruskog jezika. Sve su to elementi planskog rada na očuvanju ruskog kulturnog uticaja.

Na tom pozadini situacija izgleda tako da je vlada Srbije konačno uvidela opasnost prijateljstva sa Rusijom i pokazuje spremnost da se distancira od Moskve. Početkom novembra 2025. MUP je uhapsio i deportovao Z-aktivistu Vjačeslava Kalinina, koji je više puta dolazio u zemlju sa predavanjima o „ruskom proleću“ i toku „SVO“. Beograd je takođe objavio hapšenje državljana povezanih sa pripremama provokacija na moldavskim izborima u kampu kod Loznice. Ključno je pitanje NIS-a. 25. novembra Vučić je dao Rusiji 50 dana da proda kontrolni paket akcija naftne kompanije, u suprotnom će Srbija uvesti državnu upravu. Ako rafinerija ne proradi punim kapacitetom, Srbija rizikuje da uđe u katastrofalni niz događaja koji može da uništi čitavu ekonomiju zemlje. I to je zaista ozbiljno.

Paralelno, srpski parlament usvojio je zakone o biračkom spisku i savetu za regulaciju medija – zahteve EU za odmrzavanje pregovaračkog procesa. Šef diplomatije Marko Đurić izjavio je da je usklađenost sa spoljnom politikom EU na rekordnih skoro 70%, a predsednica skupštine Ana Brnabić pozvala je da se „iskoristi povoljan trenutak u agendi proširenja EU“. Evropska komisija preporučila je otvaranje trećeg pregovaračkog klastera, što bi bio prvi proboj od decembra 2021.

Eksperti konstatuju: Rusija je opasan saveznik i sudbina Srbije kao države joj je potpuno svejedna – Moskva koristi zemlju isključivo kao instrument pritiska na EU i destabilizacije regiona. Prema proceni analitičara poljskog Defence24, Srbija služi kao „fokusna tačka ruskog uticaja“, preko koje Kremlj podržava separatizam u Bosni, tenzije oko Kosova i opštu nestabilnost na Zapadnom Balkanu. Pritom, kako primećuje londonski Foreign Policy Centre, „Rusija ne pominje Srbiju ni u jednoj verziji svoje Koncepcije spoljne politike, što svedoči o niskom prioritetu zemlje za rusku elitu“. Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević napominje da je nova strategija proširenja EU prvi put nakon dužeg vremena povoljna za kandidate, a bilateralni sporovi više neće moći da blokiraju pristupanje. Za Srbiju to znači da je evropski put nije apstraktna perspektiva, već dostižan cilj i spas od moskovskih pretnji, ukoliko Beograd konačno odredi prioritete. Kako su pokazali poslednji meseci, „bratstvo“ sa Rusijom donosi samo kritike, pritisak i ekonomske probleme, dok EU nudi konkretne investicije, integraciju u energetsko tržište i plan razvoja za Zapadni Balkan.