Ako pogledate školske karte ili globuse, može se steći utisak da je Rusija veća od pola sveta, dok se Australija čini kao malo ostrvce, Grenland kao pola Evrope, a Srbija tek tačkica na svetskoj mapi. Međutim, to nije potpuno tačno. Prvo, važno je razjasniti koliko je zapravo velika Rusija u odnosu na druge delove sveta.

Na pitanje da li je Rusija veća od Afrike, odgovor je ne. Iako na kartama deluje kao da zauzima ogromne prostore, Afrika je skoro dvostruko veća od Rusije. Površina Afrike iznosi više od 30 miliona kvadratnih kilometara, dok se Rusija prostire na oko 17 miliona kvadratnih kilometara. Kada se Rusija „približi“ ekvatoru, njena veličina postaje još jasnija, jer se pokazuje da je u odnosu na Afrika manja.

Zanimljivo je i da na teritoriju Sjedinjenih Američkih Država može da stane čak četiri Grenlanda. Takođe, Amerika nije mnogo veća od Australije. Razlog za ovu zavaravajuću percepciju veličine zemalja leži u načinu na koji su predstavljene na mapama. Na nekim kartama zemlje su prikazane svetlo plavom bojom, dok je njihova stvarna veličina označena tamnije plavom bojom, što nam pomaže da bolje razumemo razmere.

Kada se osvrnemo na Srbiju, situacija je takođe zanimljiva. Na kartama, Srbija je često teško uočljiva, jer se njena veličina može smatrati malom. Kada bi Srbija bila prikazana bliže polovima, njena veličina bi delovala drugačije. Na primer, kada se Srbija poredi sa Zimbabveom, na prvi pogled deluju kao da su iste veličine, ali kada se stvarna veličina uzme u obzir, razlike postaju očigledne.

Ovo nas dovodi do pitanja zašto su karte „krive“. Glavni razlog leži u radu flamanskog kartografa iz XVI veka, Gerarda Merkatora. On je stvorio takozvanu Merkatorovu projekciju, koja je trodimenzionalnu Zemlju „razvukla“ u dvodimenzionalnu kartu. Ova projekcija je omogućila preciznu navigaciju, ali je imala nedostatak – iskrivila je veličinu zemalja u zavisnosti od njihove pozicije u odnosu na ekvator. Zemlje bliže polovima izgledaju znatno veće nego što zaista jesu, dok su one bliže ekvatoru umanjene ili realne u svom prikazu.

Merkatorova projekcija je bila revolucionarna za svoje vreme, ali je dovela do mnogih zabluda u percepciji veličine zemalja. Na primer, kada se upoređuju zemlje na ovom tipu karata, često se može steći pogrešan utisak o njihovim stvarnim razmerama. Na primer, Kanada i Rusija mogu delovati mnogo veće nego što zapravo jesu u odnosu na druge kontinente, kao što su Afrika ili Južna Amerika.

Takođe, zanimljivo je napomenuti da bi, kada bi se sav led na Zemlji otopio, Evropa izgledala potpuno drugačije. Ove promene u geografskoj percepciji ukazuju na kompleksnost i izazove u kartografiji. Prvi kartografi su se suočili s velikim izazovima prilikom izrade mapa, a Merkator je pronašao rešenje koje je omogućilo navigaciju, ali je istovremeno dovelo do iskrivljenja veličina zemalja.

U zaključku, važno je razumeti da karte koje koristimo često ne odražavaju stvarnu veličinu zemalja. Iako Rusija izgleda kao da zauzima pola sveta, u stvarnosti, Afrika je znatno veća. Srbija, koja se na prvi pogled može činiti malom tačkom na mapi, ima svoje mesto u ovom kompleksnom geografskoj igri veličina. Razumevanje ovih razlika može nam pomoći da bolje shvatimo svet oko nas i izazove sa kojima se suočavamo u interpretaciji geografskih informacija.