Ustavni sud Bosne i Hercegovine je danas odbio apelaciju Milorada Dodika, čime je potvrđena krivična presuda Suda BiH koja mu je izrekla kaznu od jedne godine zatvora i šest godina zabrane političkog delovanja. Ova presuda doneta je zbog nepoštovanja odluka neizabranog visokog predstavnika u BiH, Kristijana Šmita. Odluka Ustavnog suda takođe potvrđuje i rešenje Centralne izborne komisije BiH (CIK) koje je Dodiku oduzelo predsednički mandat.

Advokatski tim Milorada Dodika nije bio optimističan u vezi sa odlukom Ustavnog suda, a apelaciju su podneli kao prvi korak ka žalbi Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Ova situacija dodatno komplikuje političku scenu u Bosni i Hercegovini, s obzirom na to da je Dodik ključna figura u političkom životu Republike Srpske.

Pored odluke o oduzimanju mandata, pravni tim Dodika je podneo i apelaciju Ustavnom sudu protiv odluke CIK-a o raspisivanju prevremenih izbora, koji su zakazani za 23. novembar. Ove odluke dolaze u trenutku kada su tenzije između različitih institucija u BiH na visokom nivou, a Dodik i njegovi sledbenici nastoje da ospore legalnost postupaka koje preduzimaju državne institucije.

Osim toga, Tužilaštvo BiH je danas obustavilo istragu za napad na ustavni poredak protiv Milorada Dodika, Nenada Stevandića i bivšeg premijera Republike Srpske, Radovana Viškovića. Ova istraga je započeta nakon što je Narodna skupština Srpske 27. februara usvojila zakon koji zabranjuje rad određenim pravosudnim i policijskim agencijama BiH na teritoriji Republike Srpske. Ovaj zakon je izazvao brojne kontroverze, jer je u suprotnosti sa zakonodavstvom na nivou BiH.

Novi zakon propisuje da odluke Suda BiH, Tužilaštva BiH, Agencije za istrage i zaštitu BiH, kao i Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH, neće biti primenjivane niti izvršavane na teritoriji Republike Srpske. Ovaj potez je dodatno pogoršao odnose između entiteta i državnih institucija, a Dodik je često isticao da će se boriti za autonomiju Republike Srpske.

Narodna skupština Republike Srpske je 18. oktobra usvojila Zakon o prestanku važenja nekoliko ključnih zakona koji regulišu funkcionisanje javne vlasti, uključujući zakon o nepokretnoj imovini. Ovaj zakon je takođe uključivao odredbe koje se odnose na neprimenjivanje odluka Ustavnog suda BiH, kao i zakone o neprimenjivanju zakona i zabrani delovanja vanustavnih institucija BiH.

S obzirom na trenutnu situaciju, politički analitičari smatraju da će se tenzije između entiteta i državnih institucija samo povećavati. Dodik je poznat po svojim stavovima o jačanju autonomije Republike Srpske, a njegovi potezi će verovatno izazvati dodatne reakcije iz Sarajeva. U međuvremenu, međunarodna zajednica prati razvoj događaja u BiH, s posebnim naglaskom na očuvanje mira i stabilnosti u regionu.

Ova situacija je izazvala brojne reakcije unutar političkih krugova, a mnogi se pitaju kakve će posledice imati na budućnost Bosne i Hercegovine kao države. Dok se Dodik priprema za pravne bitke, politički pritisci i nesigurnosti se nastavljaju, ostavljajući otvorena pitanja o budućnosti Republike Srpske i njenoj ulozi unutar BiH. U svakom slučaju, situacija zahteva pažnju i angažovanje svih relevantnih aktera kako bi se izbegla dalja destabilizacija ovog već krhkog regiona.