ZAGREB – Pod naslovom „Vukovar – talac hrvatskih desnih ekstremista“, Dojče vele (DW) danas piše da nedelje uoči godišnjice stradanja Vukovara svake godine protiču u odmeravanju aktuelnih odnosa na hrvatskoj političkoj sceni, ali da zbivanja na toj relaciji sigurno nikada nisu bila usijana kao ovog puta. Ova godina donosi dodatne tenzije, s obzirom na sve prisutnije desničarske ekstremističke stavove koji se šire u društvu.

DW podseća na istoriju ratnih dešavanja u Vukovaru, koja je postala simbol otpora i stradanja tokom Domovinskog rata. Komemoracija se zvanično u Hrvatskoj obeležava kao Dan sećanja na žrtve Domovinskog rata i Dan sjećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje. Međutim, u poslednje vreme primećuje se sve jača tendencija da se u ovu komemoraciju unose ekstremni desničarski stavovi, što dodatno polarizuje društvo.

Analitičari ističu da se u Hrvatskoj poslednjih godina svedoči pokušaju afirmacije proustaške ideologije, koja se vezuje za kvislinški fašistički režim tzv. Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Ova rehabilitacija ustaštva, prema DW-u, dobila je podsticaj zahvaljujući benevolentnosti desničarske vlasti u zemlji, koja je delimično ozakonila ustaški pozdrav „Za dom – spremni!“ (ZDS). Ovaj pozdrav koristile su paravojne jedinice pod nazivom Hrvatske odbrambene snage (HOS) tokom Domovinskog rata, a danas se koristi kao simbol nacionalnog ponosa od strane nekih političkih stranaka.

Uoči godišnjice, na ulicama Zagreba i drugih gradova, može se primetiti sve veća polarizacija među građanima. Na jednoj strani su oni koji se protive rehabilitaciji ustaštva i koji smatraju da je to uvreda za sve žrtve rata. Na drugoj strani su desničarske grupe koje se bore za „pravo“ na afirmaciju svoje ideologije i koje se okupljaju na različitim manifestacijama.

DW takođe naglašava da su političke stranke u Hrvatskoj postale podeljenije nego ikada. Desničarske stranke, poput Domovinskog pokreta i drugih, pokušavaju da kapitalizuju na nacionalizmu i patriotizmu, dok su proevropske stranke sve više na udaru kritika zbog svoje politike koja se ne poklapa sa osećajem mnogih građana.

Pitanje Vukovara, kao simbol stradanja i otpora, postalo je predmet sukoba između različitih političkih narativa. Dok jedni žele da ga obeleže kao mesto nacionalnog ponosa, drugi se bore za očuvanje sećanja na sve žrtve bez ideoloških konotacija. Ove tenzije su dodatno pojačane dolaskom različitih javnih ličnosti koje koriste ovu priliku da iznesu svoje stavove, što dodatno komplikuje situaciju.

Dojče vele ističe da je važno da se u ovom vremenu sećanja na žrtve iz prošlosti, posebno uoči godišnjice, osigura da se ne zaborave vrednosti kao što su tolerancija, poštovanje i pomirenje. Mnogi se nadaju da će se, uprkos trenutnim tenzijama, pronaći način da se obeleži Vukovar na način koji će biti dostojan svih onih koji su stradali.

U ovom kontekstu, postavlja se pitanje kako će se hrvatsko društvo suočiti sa svojim nasleđem i koje će vrednosti prevladati u budućnosti. Da li će se nastaviti sa polarizacijom i ekstremizmom, ili će se pronaći put ka pomirenju i razumevanju? Ova pitanja ostaju otvorena, a odgovori će oblikovati budućnost Hrvatske i njenog društvenog tkiva.