U Evropi se monarhijski naslednici značajno menjaju u poslednjim decenijama, ne samo po godinama, već i po polu. Do sredine 2020-ih godina, u nekoliko ključnih evropskih monarhija, sledeće generacije naslednika su gotovo isključivo žene, što označava istorijski pomak ka „eri kraljica“ u prestižnim evropskim dinastijama. Ova pojava rezultat je promena u zakonima o sukcesiji, kao i prirodom porodica vladara koji nemaju muške naslednike.

Tokom kasnog 20. i ranog 21. veka, mnoge evropske monarhije su reformisale zakone o sukcesiji, prelazeći sa tradicionalnog muškog preferencijalnog nasledstva, gde sinovi imaju prednost bez obzira na redosled rođenja, na apsolutnu primogenituru. Ova nova pravila omogućila su da najstarije dete nasleđuje presto bez obzira na pol, otvarajući vrata za fenomen gde su mnogi prestolonaslednici danas žene.

Švedska je bila pionir u ovim reformama, usvojivši apsolutnu primogenituru 1980. godine. U tom trenutku, prestolonaslednica Viktorija postala je prva u redu za presto ispred svog mlađeg brata, čak i pre njegovog rođenja. Ako se očekivanja ostvare, Viktorija će postati četvrta švedska kraljica u istoriji i prva od 18. veka.

U Belgiji, apsolutna primogenitura važi od 1991. godine, omogućavajući Elizabeti, vojvotkinji od Brabanta, da bude prestolonaslednica ispred svoje braće. Kada jednog dana nasledi svog oca, kralja Filipa, ona će postati prva kraljica Belgije, označavajući značajnu simboličnu promenu u jednoj od centralnoevropskih dinastija.

Holandija je takođe usvojila apsolutnu primogenituru 1983. godine. Holandska prestolonaslednica Katarina Amalija je najstarije dete kralja Vilijema Aleksandra i kraljice Maksime. Kao buduća kraljica, ona je naslednica tradicije koja je u toj zemlji često bila u rukama žena, s obzirom na to da su tri kraljice vladale uzastopno do 2013. godine.

U Španiji, iako pravila sukcesije još uvek favorizuju muške naslednike, princeza Leonor, prestolonaslednica, je prva u redu za krunu svog oca, kralja Filipa VI. Očekuje se da će postati prva kraljica Španije u modernoj eri, potomak dinastije Bourbon, od 19. veka. Njena vojna obuka i formalno proglašenje pred španskim parlamentom 2023. godine dodatno potvrđuju njen status.

Norveška je usvojila apsolutnu primogenituru 1990. godine, što omogućava princezi Ingrid Aleksandri da postane kraljica posle svog oca, prestolonaslednika Hakona. Ona će biti prva kraljica Norveške od ranog 15. veka, nastavljajući istorijski trend prema ravnopravnosti polova u skandinavskim monarhijama.

Ova promena u evropskim sukcesijama nije slučajna, već rezultat dugoročnih reformi. U poslednjim decenijama, starije generacije monarhija sve više usvajaju sisteme koji ne favorizuju muškarce po rođenju, omogućavajući da najstarije dete, bez obzira na pol, bude prvo u redu za tron. Dok su 20. vek i rane godine novog veka u Evropi još uvek obeležili muški prestolonaslednici, razvoj zakona i demografskih struktura dovodi do situacije u kojoj su većina neposrednih naslednika žene, posebno u Holandiji, Belgiji, Švedskoj, Norveškoj i verovatno Španiji.

Ovaj trend sugeriše da će, ukoliko monarhije opstanu, većina novog talasa evropskih monarha biti kraljice, a ne kraljevi. Time se može reći da se evropske monarhije suočavaju sa jednim od najznačajnijih preokreta u istoriji, dolazi era kraljica.

Međutim, postoje i izuzeci. Na britanskom prestolu, nakon duge vladavine kraljice Elizabete II, naslednici u narednim generacijama su muškog pola, što znači da će promena ka ženskom nasledniku doći kasnije ili možda nikada, ukoliko se zakoni ne promene dodatno.