Jaroslav Balaž iz Gložana, kod Bačkog Petrovca, posle 15 godina ponovo je jesenas posejao mak. Smatra da ova godina obećava dobar rod, prinos od 500 do 700 kilograma po jutru na područjima gde nije bilo mraza, zbog umereno tople klime. Odluka da se vrati gajenju maka doneta je nakon dugog perioda suvog ratarenja, kada su se cena primarnih poljoprivrednih kultura smanjile, a troškovi setve povećali. Jaroslav veruje da će mu gajenje maka doneti bolju finansijsku dobit, s obzirom na to da na domaćem tržištu postoje izvoznici koji prodaju mak u Češku i Slovačku.
Gajenje maka zahteva relativno mala ulaganja, što je jedan od razloga zašto se Jaroslav ponovo opredelio za ovu kulturu. Osim troškova za seme, potrebna su i zaštitna sredstva, koja su neophodna u svakoj poljoprivrednoj proizvodnji. Kako navodi, ključne su dve zaštite tokom gajenja maka: prva se sprovodi na početku cvetanja kako bi se zaštitila čaura od insekata, dok se druga vrši na kraju cvetanja. Iako se mak može tretirati više puta, važno je koristiti sredstva odobrena od strane EU ako se planira izvoz. U vreme cvetanja, važno je da vreme bude umereno toplo i suvo, jer kiša može da umanji prinos i kvalitet zrna.
Prema trenutnim podacima, cena maka na veliko se kreće između 280 i 300 dinara po kilogramu. Jaroslav planira da tokom žetve, koja počinje krajem juna i početkom jula, proda celokupan rod izvoznicima koji plasiraju proizvod u Slovačku i Češku. Na pijacama i kod pekara cena može biti viša, ali se radi o manjim količinama koje se otkupljuju u poređenju sa onim što traže izvoznici.
Slične trendove primetio je i Miša Hromčik, dugogodišnji proizvođač maka iz Padine, koji je istakao da je jesenas posejano značajno više maka nego ranijih godina. Nakon prošlogodišnje suše i malih prinosa kukuruza, soje i suncokreta, proizvođači su se okrenuli gajenju maka. U Padini je jesenas posejano dvostruko više maka nego ranije, na površini od 250 do 300 hektara, a mak se može naći i u drugim mestima gde ranije nije bio gajen. Međutim, da bi mak mogao da bude izvezen, mora proći analize koje su potrebne za prelazak granice.
Hromčik ističe da mnogi poljoprivrednici nemaju ugovore sa izvoznicima i ne pridržavaju se standarda i smernica koje zahteva EU. Razlika između industrijskog i prehrambenog maka može predstavljati problem, jer samo prehrambeni mak može sadržati morfijum, što ga čini neprihvatljivim za izvoz ako ne prođe analize. Ukoliko se to ne desi, domaće tržište može biti preplavljeno makom koji ne zadovoljava potrebne standarde.
U trenutnim uslovima, cena maka nije sigurna jer zavisi od ponude na tržištima izvan Slovačke i Češke. Jaroslav Balaž naglašava da domaći izvoznici formiraju cene prema ponudi i potražnji na stranim tržištima, što dodatno komplikuje situaciju za poljoprivrednike koji se bave gajenjem maka.
Sve u svemu, gajenje maka se ponovo pokazuje kao atraktivna opcija za poljoprivrednike u Vojvodini, posebno u svetlu trenutnih klimatskih uslova i potreba tržišta. Sa očekivanim prinosima i potencijalom za dobru cenu na inostranim tržištima, mak bi mogao igrati ključnu ulogu u budućim ekonomskim strategijama poljoprivrednika u ovom regionu. Na kraju, uspeh u ovoj kulturi zavisiće od sposobnosti proizvođača da se prilagode zahtevima tržišta i standardima koje postavlja EU.
