Narodna banka Srbije (NBS) je u 2025. godini prvi put od pandemijske 2020. godine postala neto prodavac na deviznom tržištu. U ovom periodu, centralna banka je prodala ukupno 580 miliona evra, dok su deprecijacijski pritisci na dinar nastavili da se osećaju i na početku 2026. godine. Samo u decembru 2025. godine, NBS je prodala 710 miliona evra, što ukazuje na značajnu aktivnost na deviznom tržištu.

Viceguverner NBS Nikola Dragašević je u okviru predstavljanja Izveštaja o inflaciji naveo da je od oktobra 2025. godine, u periodu od 4,5 meseca, NBS prodala oko 1,73 milijardi evra na deviznom tržištu. Ovi podaci ukazuju na to da su se deprecijacijski pritisci na dinar nastavili, a Dragašević je istakao da je krajem prethodne godine većina ekonomskih faktora delovala deprecijacijski, odnosno na slabljenje dinara.

Jedan od ključnih faktora koji su uticali na tražnju za devizama je bila potražnja uvoznika energenata. Iako ova potražnja nije značajno odstupala od proseka iz prethodnih godina, 2025. godine iznosila je 2,5 milijarde evra. Pored toga, od kraja novembra do kraja decembra, tražnja građana za stranim valutama iznosila je 660 miliona evra. U decembru je neto prodaja deviza građanima, odnosno tražnja za stranim gotovinama, premašila ponudu. Ovo je delom bilo uzrokovano panikom među građanima zbog neizvesnosti oko kompanije NIS, što je dovelo do povećane potražnje za devizama.

NBS je reagovala na ovu situaciju kako bi smirila tenzije i sprečila velike oscilacije kursa. Nakon sastanaka sa najvećim menjačima i bankama, obezbeđeno je da ne dođe do nedostatka gotovine u menjačnicama, osim privremeno kod nekih manjih menjačnica u unutrašnjosti.

Pored građana, na tražnju za devizama su uticali i nerezidenti, odnosno strane kompanije koje su isplaćivale dividende vlasnicima. U decembru 2025. godine, nerezidenti su imali potražnju od oko 300 miliona evra. Za celu godinu, tražnja nerezidenata za devizama iznosila je 1,3 milijardi evra, što je najviše od 2017. godine. Ovi podaci ukazuju na to da strani investitori imaju sve veću potrebu za devizama kako bi ispunili svoje finansijske obaveze.

U januaru 2026. godine, prema rečima Dragaševića, gotovo je nestala kupovina inostrane gotovine od strane građana, dok je potražnja kompanija za devizama za uvoz energenata i plaćanja prema inostranstvu porasla. Ova promena u potražnji može biti rezultat prilagođavanja tržišta novonastalim ekonomskim uslovima u zemlji i inostranstvu.

Važno je napomenuti da su ovi deprecijacijski pritisci na dinar i povećana potražnja za devizama rezultat složenih ekonomskih faktora, uključujući globalne ekonomske trendove, inflaciju, kao i unutrašnje ekonomske politike. NBS nastavlja da prati situaciju na deviznom tržištu i preduzima odgovarajuće mere kako bi osigurala stabilnost domaće valute.

U svetlu ovih dešavanja, ključno je da se građani i preduzeća informišu o trenutnim ekonomskim kretanjima. Praćenje zvaničnih izveštaja, kao i vesti sa društvenih mreža i drugih medija, može pomoći u donošenju informisanih odluka u vezi sa finansijskim aktivnostima.

U zaključku, Narodna banka Srbije se suočava sa izazovima na deviznom tržištu, a njeni potezi i strategije će biti ključni za očuvanje stabilnosti dinara u predstojećim mesecima. S obzirom na trenutnu situaciju, važno je ostati informisan i pratiti dalja kretanja na tržištu kako bi se adekvatno reagovalo na moguće promene.