Policija je danas u Beogradu oko 15.40 časova uhapsila P. J., osumnjičenog za napad na beskućnika metalnom šipkom u Nemanjinoj ulici, kod raskrsnice sa Sarajevskom. Incident se dogodio kada je pretučeni čovek, krvave glave, mirno stajao sa policijom, pušeći cigaretu, dok je napadač, vidno uzrujan, objašnjavao šta se desilo. Prema njegovim rečima, beskućnik je prvo napao njega.

„Tu je stalno, bezobrazan je i svima smeta. Prišao sam mu sa šipkom, a on je mene napao i uzeo mi šipku, pa sam ja otišao po drugu. Ne delim ljude, ali on je neki Šiptar i Bog zna šta radi ovde“, rekao je P. J. policiji.

Nakon incidenta, policija je P. J. pretražila, uvela ga u patrolno vozilo i odvezla u stanicu da bi dao izjavu. Očevici, među kojima su i radnice iz obližnjih lokala, smatraju da obezbeđenje nije bez razloga udarilo beskućnika. Jedna od radnica izjavila je da beskućnik već duže vreme boravi u Nemanjinoj ulici, prosi i spava na ulici, te da se ponaša bahato, dobacujući ženama i devojčicama, što stvara nelagodu među prolaznicima.

„Verujte mi da ja ujutro često okolnim putem dolazim do radnje na posao, jer me strah da prođem pored njega, posebno ako nema drugih ljudi“, kazala je radnica. Iako su neki izražavali razumevanje za postupke obezbeđenja, među okupljenima su se našla i dva mladića iz romske zajednice koji su stali u odbranu beskućnika, naglašavajući da niko ne može da udara ljude na ulici.

„Ja sam mu dao te patike što nosi, dam mu novac za hranu. Bio sam u autobusu ’36’ i video kroz prozor kako ga taj udara šipkom. Sramota. Šutirao ga je i rukama i nogama, ali vozač mi nije hteo da otvori vrata, već tek na stanici. Dotrčao sam onda ovamo“, ispričao je jedan od Roma.

Tokom sukoba, došlo je do razbijanja stakla nadstrešnice na autobuskoj stanici na početku Nemanjine ulice, što dodatno ukazuje na nasilje koje se odvijalo na ovom mestu. Policija nastavlja sa istragom kako bi utvrdila sve okolnosti ovog incidenta.

Ova situacija osvetljava širu problematiku beskućništva u Beogradu, kao i izazove sa kojima se suočavaju građani koji prolaze kroz ili žive u blizini mesta gde se beskućnici okupljaju. Pitanja o bezbednosti, ljudskim pravima i socijalnoj pravdi ponovo dolaze u fokus javnosti, dok se društvo suočava sa potrebom za rešenjima koja će pomoći kako beskućnicima, tako i građanima.