Džin Hekman i Lajza Mineli su se našli u središtu neuspješnog filma „Srećna dama“ iz 1975. godine, koji je bio zamišljen kao komična kriminalistička priča smeštena u doba prohibicije. Hekman, koji je u to vreme bio na vrhuncu svoje karijere nakon uspeha filmova „Boni i Klajd“ i „Francuska veza“, i Mineli, koja je stasavala kao jedna od najvećih filmskih zvezda, nisu uspeli da uspostave potrebnu hemiju na ekranu. Ovaj nedostatak hemije je bio jedan od ključnih razloga za neuspeh filma, koji je naišao na loše kritike i premašio budžet.

Hekman je kasnije priznao da nije želeo da igra u tom filmu, ali je 1,25 miliona dolara koje mu je ponuđeno za ulogu bilo previše primamljivo da bi odbio. U svojim memoarima, Bert Rejnolds, koji je takođe igrao u filmu, otkrio je da je Hekman imao poteškoća da se nosi s prirodom Mineli, koja je bila mnogo živahnija i „boop oopy doop“. Prema Rejnoldsovim rečima, Hekman je često bio frustriran njenim stilom igre i povremeno bi govorio: „Lajza, dođavola, ućuti!“. Ove tenzije na setu su bile toliko jake da su ostali članovi ekipe morali napustiti set dok se Hekman ne umiri.

Rejnolds je takođe napomenuo da Hekman nije bio „lak“ za saradnju. Često bi menjao pristup tokom snimanja, što je dodatno opterećivalo Mineli. Takvo ponašanje je dovelo do toga da se ona oseća pod pritiskom, a njena emocionalna reakcija na Hekmanove zahteve dovela je do dodatnih problema u njihovim scenama.

Film „Srećna dama“ se suočio s velikim neuspehom, a kritike su ga smatrale lošim projektom. Mnogi su smatrali da Hekman nije imao strpljenja da se nosi sa velikom i jakom ličnošću kao što je Minelijeva. Ovaj nedostatak hemije i nesuglasice između glavnih glumaca uticali su na konačan ishod filma, koji je postao sinonim za neuspeh u filmskoj industriji.

Za Lajzu Mineli, „Srećna dama“ je bio samo jedan od niza neuspeha tokom sredine sedamdesetih godina. Nakon ovog filma, njene uloge su postale znatno ređe, a njena karijera je doživela pad. S druge strane, Džin Hekman je nastavio da se uspinje u svojoj karijeri, dobijajući važne uloge u filmovima kao što su „Supermen“ i „Noćni potezi“.

Neuspeh „Srećne dame“ je pokazao koliko je važno imati dobru hemiju između glumaca za uspeh filma. Bez obzira na staru izreku da je „novac dobar motivator“, očigledno je da to nije dovoljno kada je reč o umetničkom izražavanju. Hemija između glavnih glumaca može u velikoj meri odrediti sudbinu filma, što je slučaj s „Srećnom damom“.

Film je ostao upamćen kao primer kako čak i najuspešniji glumci mogu doći do neuspeha kada se ne uspostavi potrebna sinergija. U svetu filma, gde su odnosi i interakcije između likova ključni, Hekman i Mineli su postali simbol neuspeha koji se može dogoditi kada glumci ne uspevaju da se povežu na pravi način. Ova situacija nas podseća na važnost saradnje, razumevanja i međusobnog poštovanja u umetnosti, kao i na to koliko je izazovno stvoriti uspešan film, čak i kada su u pitanju vrhunski profesionalci.