Najviša američka obaveštena zvaničnica, Tulsi Gabard, izjavila je tokom prvog kongresnog saslušanja od početka rata sa Iranom da je iranski režim očuvan, ali u značajnoj meri oslabljen. Ova izjava dolazi u trenutku kada se politička polarizacija u Americi oko rata u Iranu dodatno produbljuje, a različiti zvaničnici iz vlade iznose svoje stavove o ovoj kontroverznoj temi.

Saslušanje senatorke Gabard usledilo je samo dan nakon što je Džo Kent, vodeći zvaničnik za borbu protiv terorizma, podneo ostavku. On je naveo da Iran ne predstavlja neposrednu pretnju Sjedinjenim Američkim Državama. Njegova izjava izazvala je brojne kritike unutar američke administracije, jer se smatra da je iznosio stavove koji se protive zvaničnoj politici.

Kent je na svom nalogu na Iksu napisao da ne može čiste savesti da podrži rat u Iranu, ističući da je taj rat pokrenut pod pritiskom Izraela i njegovog američkog lobija. Ovaj stav je do sada bio jedan od najdirektnijih izjava nekog višeg zvaničnika iz Trampove administracije. Predsednik Tramp je, komentarišući Kenta, rekao da je smatrao da je on dobar momak, ali da je slab po pitanju bezbednosti.

Džo Kent je u kasnijem intervjuu govorio o iranskom nuklearnom programu, naglašavajući da Iran ima fetvu iz 2004. godine protiv razvoja nuklearnog oružja. Prema njegovim rečima, nije bilo kredibilnih obaveštajnih podataka koji bi ukazivali na to da Iran krši ovu fetvu. Ova izjava dodatno komplikuje situaciju, s obzirom na to da postoji zabrinutost zbog mogućeg razvoja iranskog nuklearnog programa.

Tokom intervjua, Kent je ispričao i anegdotu o Čarliju Kirku, za koga se veruje da je ubijen od strane Mosada. On se prisetio kako je Kirk pred smrt rekao da spreče ulazak Amerike u rat sa Iranom. Ove reči dodatno ukazuju na duboku zabrinutost unutar nekih krugova o mogućim posledicama vojne akcije protiv Irana.

U međuvremenu, Gabard je na saslušanju iznela tvrdnje da su prethodni napadi Amerike na Iran uništili iranski program obogaćivanja uranijuma. Iako je izjavila da Iran nije učinio nikakve napore da obnovi ovaj program, nije pročitala deo svojih pripremljenih izjava naglas. Ova situacija je izazvala dodatna pitanja o Trampovim namerama da ponovo bombarduje Iran, s obzirom na to da se postavlja pitanje da li je Iran uopšte pokušavao da obnovi svoj nuklearni program.

Direktor CIA-e je kritikovao Kenta, izjavivši da je on potpuno u krivu kada tvrdi da Iran ne predstavlja neposrednu pretnju. Ovaj sukob između različitih zvaničnika ukazuje na to da unutar američke administracije i dalje postoji značajna neusklađenost u vezi sa politikom prema Iranu.

Demokratski političari su komentarisali da je Kentov potez principijelan, ali da se ispod toga može uočiti antisemitizam. Ova izjava ukazuje na to da se u američkoj politici, posebno među političkim elitama, može primetiti određeni konsenzus o pitanju Irana, ali i dalje postoje duboke podele koje otežavaju postizanje jedinstvenog stava.

U svetlu ovih događaja, jasno je da se američka politika prema Iranu suočava sa brojnim izazovima i kontroverzama. Dok jedni tvrde da Iran ne predstavlja neposrednu pretnju, drugi se plaše da bi bilo kakva vojna akcija mogla dovesti do ozbiljnih posledica. Ova situacija ostaje u fokusu američke javnosti, a naredni koraci administracije će biti pažljivo praćeni.