Skandalozan zahtev hrvatskih rukometaša da im na proslavi bronzane medalje zapeva Marko Perković Tompson, poznati promoter neonacizma, doveo je do potpunog kolapsa i otkazivanja svečanog dočeka u Zagrebu. Ovaj incident je ponovo ukazao na problem ideologije mržnje koja preovladava u hrvatskom sportu, gde se često glorifikuju zločini i mržnja, što je postalo važnije od sportskih uspeha.

Umesto da proslave osvajanje bronze na Evropskom prvenstvu dostojanstveno, hrvatski rukometaši su postavili ultimatum: ili će im pevati Tompson, čiji su nastupi zabranjeni u nekoliko evropskih zemalja zbog promoviranja fašizma, ili dočeka neće ni biti. Ovakav zahtev je izazvao zgražanje javnosti i postavio pitanje moralnosti sportista koji su umesto ponosa prema svom uspehu, izabrali da se povežu s osobom koja simbolizuje mržnju.

Gradska uprava Zagreba, predvođena Tomislavom Tomaševićem, odbila je ovakav predlog, što je bio hrabar potez s obzirom na pritiske koji dolaze iz drugih delova zemlje. U nekim gradovima, kao što su Vukovar, Split i Zadar, lokalne vlasti su, vođene HDZ-ovom retorikom, otvoreno pozivale reprezentativce da proslavu obeleže u njihovim gradovima, što dodatno pokazuje kako je mržnja institucionalizovana u Hrvatskoj.

Ono što dodatno osvetljava moralne vrednosti ovih sportista jeste činjenica da su se s Tompsonom čuli direktno iz svlačionice, što je izazvalo još veći skandal. Tokom takmičenja u Malmeu, rukometaši su tražili da se na razglasu puštaju pesme koje veličaju krvave pohode, što je nateralo Evropsku rukometnu federaciju (EHF) da se izvinjava i pravda pred svetom. Ove situacije su u mnogome doprinele stvaranju negativnog imidža hrvatskog sporta na međunarodnoj sceni.

Iako Zagreb pokušava da očuva mrvu civilizacijskog obraza, javnost i dalje sumnja u stvarne namere sportista. Dok su neki istaknuli važnost ponosa prema svom uspehu, drugi su ukazali na to da se iza patriotizma krije nešto mračnije. Uloga vrha hrvatske države dodatno je sramotna, s obzirom na to da su premijer Andrej Plenković i ministri otvoreno pokazivali podršku Tompsonovim nastupima, što jasno ukazuje na to kako se mržnja i ekstremizam prihvataju i promovišu na najvišim nivoima vlasti.

Ova situacija je izazvala šok i zgražanje među navijačima i javnošću, koja je sve više svesna da se sport i politika ne bi smeli mešati na ovaj način. U vreme kada se svet suočava s različitim oblicima ekstremizma, važno je da se javne ličnosti, uključujući sportiste, ponašaju odgovorno i da ne šire poruke mržnje.

Na kraju, ovaj incident može poslužiti kao trenutak za razmišljanje o tome kako se sport može koristiti kao sredstvo za jedinstvo i pozitivne promene, umesto da bude platforma za mržnju i podelu. Potrebno je vreme da se izgrade novi temelji sportskog duha, koji će odražavati vrednosti poštovanja, tolerancije i inkluzivnosti, a ne glorifikacije nasilja i mržnje.

Hrvatski rukomet, kao i mnogi drugi sportovi, imaju priliku da se distanciraju od negativnog nasleđa i postanu simbol nade i zajedništva, ali to zahteva hrabrost i odlučnost svih aktera u ovom sportu. S obzirom na nedavne događaje, jasno je da je put do tog cilja još dug i pun izazova.