Podgorica – Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je najavila dodatnu podršku projektu proširenja vetroparka Gvozd u Crnoj Gori, odobrivši kredit u iznosu od 26 miliona evra. Ova investicija ima za cilj povećanje kapaciteta vetroparka, koji će nakon instalacije tri nove turbine porasti sa 55 MW na 75 MW. Očekuje se da će prošireni vetropark godišnje proizvoditi 186 gigavat-sati (GWh) čiste električne energije, što je dovoljno za snabdevanje više od 35.000 domaćinstava.

Projekat vetroparka Gvozd predstavlja ključni element strategije crnogorske Elektroprivrede (EPCG) i označava prvi vetropark ove kompanije, kao i njen najveći novi energetski kapacitet u poslednjih 40 godina. Ovaj vetropark ne samo da će doprineti energetskoj efikasnosti zemlje, već će takođe omogućiti smanjenje emisije ugljen-dioksida za oko 137.000 tona godišnje, čime se podstiče zelena energija i održivi razvoj.

Ova investicija je značajna jer predstavlja prvi slučaj u kojem EBRD odobrava dodatno finansiranje za javno preduzeće tokom gradnje. Ovaj korak ukazuje na dugoročnu posvećenost banke razvoju zelene infrastrukture u regionu. Direktor EPCG, Ivan Bulatović, je istakao da vetropark Gvozd predstavlja simbol održivog razvoja i energetske nezavisnosti Crne Gore, dok je predstavnik EBRD, Remon Zakaria, naglasio da ova investicija postavlja nove standarde u sprovođenju projekata i jača energetsku bezbednost zemlje.

Prošireni kapacitet vetroparka Gvozd trebao bi biti pušten u rad do kraja 2026. godine, što će dodatno unaprediti proizvodnju čiste energije u Crnoj Gori i smanjiti zavisnost od fosilnih goriva. EBRD je do sada investirala više od milijardu evra u Crnu Goru kroz 100 projekata, podržavajući održivi razvoj, infrastrukturu i jačanje privatnog sektora. Ova nova investicija dodatno potvrđuje opredeljenje EBRD za podršku zemljama u razvoju u njihovim naporima da pređu na obnovljive izvore energije i poboljšaju ekološku situaciju.

Kroz projekte kao što je Gvozd, EBRD ne samo da pomaže u razvoju infrastrukture, već i doprinosi jačanju kapaciteta lokalnih zajednica i ekonomije. Ova vrsta podrške je od suštinskog značaja za izgradnju održive budućnosti, koja će omogućiti novim generacijama da uživaju u čistijem i zdravijem okruženju. Vetropark Gvozd može se posmatrati kao model za slične projekte u regionu, koji imaju potencijal da transformišu energetski sektor i doprinesu globalnim ciljevima smanjenja emisije ugljen-dioksida.

U svetlu globalnih klimatskih promena i sve većih pritisaka na prirodne resurse, ovakvi projekti su neophodni za očuvanje životne sredine i pružanje održivih rešenja za snabdevanje energijom. Crna Gora, kao deo evropskih integracija, ima priliku da se pozicionira kao lider u korišćenju obnovljivih izvora energije, što bi moglo imati dugoročne ekonomske i ekološke benefite.

Na kraju, proširenje vetroparka Gvozd je više od samo povećanja kapaciteta za proizvodnju električne energije; to je korak ka energetskoj nezavisnosti i održivom razvoju Crne Gore. Ulaganja poput ovog su ključna za stvaranje održivog energetskog sistema koji ne samo da zadovoljava trenutne potrebe, već i osigurava budućnost za sledeće generacije.