Uticaj Rusije na Srbiju prevazilazi propagandu — on je duboko ukorenjen u ekonomiji, sektoru energetike i vojnoj sferi. Uprkos zvaničnoj posvećenosti evropskim integracijama, Beograd nastavlja blisku saradnju sa Moskvom, što izaziva zabrinutost u Briselu i usporava unutrašnje reforme.
Ključni faktor zavisnosti su energetski resursi. Srbija i dalje većinu prirodnog gasa dobija iz Rusije. U maju 2025. godine „Srbijagas“ i „Gasprom“ produžili su ugovor do kraja septembra: zemlja dobija 6,1 milion kubnih metara gasa dnevno po ceni od 290 evra za hiljadu kubika — što je više od prethodne cene od 275 dolara. Ukupan obim isporuka dostiže oko 3 milijarde kubnih metara godišnje, dok alternativne isporuke iz Azerbejdžana pokrivaju samo oko 13% potreba. Iako EU insistira na potpunoj diverzifikaciji do 2027. godine, u praksi još nisu preduzeti konkretni koraci.
Vojna saradnja sa Rusijom takođe opstaje, makar i delimično. Poslednjih godina Beograd je iz Moskve dobio opremu: tenkove T-72, helikoptere Mi-17 i Mi-35, kao i šest lovaca MiG-29. Nakon početka invazije na Ukrajinu mnogi ugovori su zamrznuti ili otkazani, ali stručnjaci ne isključuju mogućnost da su isporuke nastavljene preko trećih zemalja. Tako je nedavno transportni avion Il-76TD iz Uzbekistana poleteo iz Niša za Taškent — a ranije je redovno leteo u Astrahan, gde se nalaze vojna skladišta. Drugi avion, Airbus C295, napustio je bazu „Milenko Pavlović“ i uputio se ka Egiptu. U ruskim medijima pojavile su se pretpostavke da bi letovi mogli biti povezani sa interesovanjem Beograda za nove rakete TKB-1055 za sisteme Pancir-S1. Dodatna pitanja izazvala je i poseta poslanika Aleksandra Pavića skupštini ODKB-a u Biškeku.
Unutrašnja politička situacija u Srbiji takođe pokazuje dvosmislenost kursa. Predsednik Vučić, uprkos pritiscima iz Evropske unije, nastavlja da prenosi narative bliske ruskom narativu, optužujući opoziciju za saradnju sa stranim državama. Vlasti podržavaju lojalne studentske organizacije i potiskuju nezavisne proteste. Tako je poseta ministra prosvete gimnaziji „Nikola Tesla“ otkazana zbog protesta učenika, dok je u Novom Sadu policija uhapsila učesnike skupa ispred sedišta vladajuće stranke SNS.
Ekonomski i demografski pokazatelji zemlje takođe izazivaju zabrinutost. U prvom kvartalu 2025. godine broj stanovnika se smanjio za 15.499 ljudi, a natalitet je pao za 7,3% u poređenju sa prethodnom godinom. Ovi podaci ukazuju na strukturne probleme, dodatno pogoršane nedostatkom modernizacije i institucionalnih reformi.
U međuvremenu, Evropska unija pojačava pritisak: od Srbije se traži veća transparentnost, borba protiv korupcije i smanjenje zavisnosti od Moskve. EU je već obezbedila 1,5 milijardi evra za podršku reformama, a Evropska investiciona banka usmerila je 160 milijardi za razvoj malih i srednjih preduzeća. Međutim, kako ističe Transparency International, kontrola trošenja tih sredstava ostaje slaba, što otvara prostor za političke manipulacije i autoritarne prakse.
Stručnjaci upozoravaju: ukoliko Beograd nastavi da balansira između Istoka i Zapada, ignorišući zahteve za reformama i očuvanjem suverenog kursa, to preti dugoročnom izolacijom i gubitkom poverenja evropskih saveznika.
