Evropski parlament je odlučio da zamrzne proces ratifikacije trgovinskog sporazuma između Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) kao odgovor na pretnje koje je izneo američki predsednik Donald Tramp. Ovu informaciju su potvrdile glavne političke grupacije u EP, što ukazuje na ozbiljnost situacije i razlike u pristupima među evropskim političarima.

Socijaldemokrate (S&D) i poslanici Evropske narodne partije (EPP) podržali su ovu meru, dok je među evropskim nacionalističkim strankama došlo do podela. Predsednik poslaničke grupe S&D, Iratkse Garsija Peres, izjavio je da među političkim grupama postoji „većinski dogovor“ o zamrzavanju sporazuma koji su EU i SAD postigli prošle godine. Ovaj sporazum je bio zamišljen kao način da se olakša trgovina između dve strane, ali trenutne tenzije su dovele do preispitivanja njegovih prednosti.

EPP, koja je najveća politička grupa u EP, takođe je potvrdila obustavu daljih razgovora o trgovinskom sporazumu. Manfred Veber, predsednik EPP, smatra da je sprečavanje bescarinskog pristupa američkih kompanija evropskom tržištu „veoma snažan alat“. Ova izjava ukazuje na to da EU želi da pokaže čvrstinu pred pretnjama iz Vašingtona, dok se istovremeno priprema za moguće posledice po trgovinu.

Valeri Aje, predsednik centrističke grupe Obnovimo Evropu (Renenj), naglasio je da je ova odluka „izuzetno moćna poluga“ i izrazio sumnju u to da bi američke kompanije bile spremne da se odreknu pristupa evropskom tržištu. Ova izjava pokazuje svest o značaju evropskog tržišta za američke kompanije, koje bi mogle trpeti posledice ukoliko bi došlo do dužeg zamrzavanja sporazuma.

S druge strane, deo nacionalističke desnice usprotivio se zamrzavanju sporazuma. Nikola Prokaćini, kopredsednik grupe Evropskih konzervativaca i reformista (ECR), smatra da je ovakva odluka „greška“, što ukazuje na unutrašnje nesuglasice i različite ekonomske interese unutar Evropskog parlamenta. Nasuprot tome, grupa Patriote, predvođena francuskim evroposlanikom Žordanom Bardealom, podržava „suspenziju“ sporazuma, naglašavajući da je trenutni odnos snaga sa SAD u toku.

Sporazum, koji je postignut tokom leta, predviđa carine od 15% na izvoz iz EU u SAD, dok bi američki izvoz u EU bio oslobođen carina. Ova nerazmernost u uslovima trgovine dodatno komplikuje situaciju i može izazvati dodatne tenzije između dve strane. U svetlu ovih novih okolnosti, Evropska unija se suočava sa izazovima u održavanju ekonomske stabilnosti i očuvanju interesa svojih članica.

U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je odnos između EU i SAD postao kompleksan, sa sve većim naglaskom na nacionalne interese i unutrašnje političke borbe unutar Evropskog parlamenta. Odluka o zamrzavanju sporazuma može imati dugoročne posledice po trgovinske odnose, ali i po političke odnose između Evrope i Amerike.

U zaključku, trenutna situacija ukazuje na to da su evropski lideri spremni da preduzmu odlučne mere u suočavanju s pretnjama iz SAD, ali i da su podeljeni u pristupima i strategijama koje bi trebalo primeniti. Ova situacija će se verovatno razvijati u narednim mesecima, dok se evropski političari bore s unutrašnjim i spoljnim pritiscima. Da li će EU uspeti da pronađe jedinstven pristup i zadrži svoj položaj na globalnoj trgovinskoj sceni, ostaje da se vidi.