U Evropskoj uniji, prema najnovijim podacima Evrostata, u 2024. godini 25,2 odsto finalne potrošnje energije dolazi iz obnovljivih izvora. Ovaj podatak predstavlja povećanje od 0,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što ukazuje na postepeni napredak u prelasku na održivije izvore energije. Ipak, ovaj udeo je i dalje značajno ispod zacrtanog cilja za 2030. godinu, koji iznosi 42,5 odsto. Da bi se dostigao taj cilj, neophodno je ostvariti prosečno godišnje povećanje od 2,9 odsto u periodu od 2025. do 2030. godine.

Među zemljama članicama EU, Švedska se izdvaja sa najvećim udelom obnovljivih izvora u svojoj finalnoj potrošnji energije, koji iznosi 62,8 odsto. Ova skandinavska zemlja se prvenstveno oslanja na čvrstu biomasu, hidroenergiju i vetar, što je čini liderom u korišćenju obnovljivih resursa. Finska dolazi na drugom mestu sa 52,1 odsto, a njeni glavni izvori uključuju čvrstu biomasu, vetar i hidroenergiju. Danska zauzima treću poziciju sa 46,8 odsto, pri čemu većina njene obnovljive energije dolazi iz čvrste biomase, vetra i biogasa.

Nasuprot tome, zemlje kao što su Belgija, Luksemburg i Irska beleže najniže udele obnovljivih izvora u svojoj potrošnji energije, sa 14,3 odsto, 14,7 odsto i 16,1 odsto, redom. Ovi podaci ukazuju na to da je prelazak na obnovljive izvore energije neophodan za sve članice EU, kako bi se postigli ciljevi smanjenja emisije ugljen-dioksida i povećala energetska efikasnost.

Evropska unija se suočava sa izazovima u ostvarivanju svojih ambicioznih ciljeva u vezi sa klimatskim promenama. U kontekstu globalne borbe protiv klimatskih promena, prelazak na obnovljive izvore energije postaje sve važniji. Ova tranzicija ne samo da pomaže u smanjenju emisija stakleničkih gasova, već takođe podstiče ekonomsku održivost i energetski suverenitet zemalja članica.

Pored toga, povećano korišćenje obnovljivih izvora energije može stvoriti nova radna mesta i podstaći inovacije u sektoru energetike. Razvoj tehnologija za korišćenje obnovljivih izvora, kao što su solarne i vetroelektrane, može doprineti jačanju ekonomije i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva.

U poslednjih nekoliko godina, mnoge zemlje članice EU su investitorale značajna sredstva u obnovljive izvore energije. Ove investicije uključuju projekte solarnih i vetroelektrana, kao i modernizaciju infrastrukture za distribuciju energije. Ipak, da bi se postigao ciljani udio obnovljivih izvora u potrošnji energije do 2030. godine, potrebna su dodatna ulaganja i politička volja.

Kako bi se olakšao ovaj proces, EU je uvela različite inicijative i fondove koji podržavaju prelazak na održivu energiju. Ovi programi nude finansijsku pomoć za projekte koji se bave obnovljivim izvorima, a takođe podstiču saradnju među zemljama članicama kako bi se razmenila najbolja praksa i iskustva.

U svetlu ovih informacija, jasno je da su obnovljivi izvori energije ključni za budućnost Evropske unije. Iako je trenutni udeo obnovljivih izvora u potrošnji energije dostigao 25,2 odsto, ostaje mnogo posla kako bi se dostigao cilj od 42,5 odsto do 2030. godine. S obzirom na značaj ove tranzicije, neophodno je da se nastavi sa radom na unapređenju infrastrukture, tehnologija i politika koje će omogućiti veće korišćenje obnovljivih izvora energije u svim zemljama članicama EU.