Da vreme nije pogodovalo ovogodišnjem rodu ranog voća, posebno jagoda i trešanja, najbolje svedoči pijaca u Vranju. Na tezgama gotovo da nema trešanja, a prodavci ističu da je nabavna cena kilograma ovog voća čak 1.200 dinara. Situacija sa jagodama nije mnogo bolja; na samo jednoj tezgi su se mogle pronaći, a cena za kilogram iznosila je 500 dinara. Uglavnom su jagode pakovane u korpicama od po pola kilograma, što je, kako navode prodavci, isplativije za kupce.
Prodavci primećuju da je sve manje onih koji su spremni da pazare sezonsko voće zbog visokih cena. Jedan od njih ističe da su ove jagode uzgajane na otvorenom, a ne u plastenicima, što povećava njihovu kvalitetu. Međutim, iako je voće važno za ishranu, prodaja se ove godine uglavnom svela na cene koje su mnogima previsoke i ne uklapaju se u kućne budžete.
Proizvođači objašnjavaju da je rano voće skuplje nego prošle godine jer ga jednostavno nema. Aprilski mrazevi su napravili velike štete, uništivši cvetove voćaka. Z.T. iz Vrtogoša, nedaleko od Vranja, objašnjava da su mrazevi pokosili voće u samom cvetanju, što je rezultiralo nedostatkom ranog voća kao što su trešnje, jagode i kajsije.
Na vranjskoj pijaci, koja se nalazi kod Bujkovskog mosta, i dalje postoji bogata ponuda tokom cele nedelje, ali subotom, kada je pijačni dan, gužve su najveće. U ovom trenutku, potražnja za voćem je znatno smanjena zbog visokih cena, što dodatno komplikuje situaciju.
Mnogi potrošači su zabrinuti zbog cena i brinu se da će im voće, koje je često u njihovoj ishrani, postati nedostupno. Ova situacija može imati dugoročne posledice na ishranu i zdravlje stanovništva, s obzirom na to koliko je voće ključno za uravnoteženu ishranu.
S obzirom na klimatske promene i ekstremne vremenske uslove, proizvođači se suočavaju sa izazovima koji su van njihove kontrole. Mrazevi u aprilu su samo jedan od faktora koji utiču na prinos i kvalitet voća. Proizvođači ističu da je potrebno više ulaganja u zaštitu useva i adaptaciju na klimatske promene kako bi se smanjili gubici i obezbedio stabilniji prinos.
Osim toga, postoji i potreba za edukacijom potrošača o važnosti lokalnog voća i povrća, kao i njihovoj sezonskoj dostupnosti. U mnogim slučajevima, kupci nisu svesni kako vremenske prilike utiču na cene i dostupnost proizvoda. Proizvođači i trgovci bi mogli raditi na jačanju svesti o ovim pitanjima, možda čak organizovanjem lokalnih manifestacija ili promocija na pijacama kako bi se istakla vrednost i važnost domaćeg voća.
U svetlu trenutne situacije, važno je da i potrošači i proizvođači rade zajedno kako bi pronašli rešenja. Možda bi jedinstveni pristup koji uključuje zajedničke strategije za promociju i prodaju lokalnog voća mogao pomoći u stabilizaciji tržišta i poboljšanju pristupa potrošačima.
Kao što se može videti, situacija na pijacama i cene ranog voća su direktna posledica klimatskih faktora, ali i promena u potrošačkim navikama. U budućnosti, važno je obratiti pažnju na ove aspekte kako bi se osiguralo da svi imaju pristup zdravoj i svežoj hrani. U međuvremenu, kupci će morati da se prilagode trenutnim uslovima i možda da preispitaju svoje kupovne navike dok čekaju povoljnije cene i bolju sezonu voća.
