Na pragu smo još jedne vegetacione sezone, a radovi u voćnim zasadima su od ključnog značaja za dalji tok proizvodnje. U ovom periodu, važno je obaviti đubrenje, rezidbu voćaka i zaštitu stabala od divljači. Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo, Sanja Čokojević iz PSS Knjaževac, ističe da je pre početka vegetacije neophodno izvršiti osnovno đubrenje, posebno ako to nije učinjeno u novembru ili decembru. Ono se preporučuje da se obavi u februaru, a najkasnije u prvoj dekadi marta.

Norme i formulacije NPK đubriva treba da budu prilagođene na osnovu analize zemljišta, vrste voća i starosti zasada. Čokojević preporučuje primenu 40 do 50 tona dobro zgorelog stajnjaka svake treće ili četvrte godine po hektaru. U slučaju kiselih zemljišta, neophodno je obaviti kalcifikaciju. Nakon raspoređivanja stajnjaka, potrebno je plitko zaorati ili istanjirati kako bi se đubrivo adekvatno unelo u zemljište.

Prihrana azotnim đubrivom se obavlja tokom marta, gde se preporučuje primena 2/3 ukupne količine, dok se preostala količina primenjuje krajem aprila. Razlog za to je što biljka ne može odmah usvojiti celokupnu količinu azota. Na kiselim zemljištima preporučuje se korišćenje KAN-a, dok AN i urea dodatno zakišeljavanju zemljište.

Kada je reč o rezidbi voćaka, koštičavo voće se obično orezuje u drugoj polovini februara, dok se jabučasto voće orezuje ranije. Prilikom rezidbe, važno je ukloniti bolesne i oštećene grane. Orezane grane, kao i mumificirane plodove, treba izneti iz zasada i spaliti kako bi se smanjio infektivni potencijal patogena. Nakon rezidbe, preporučuje se primena hemijskih preparata na bazi bakra i mineralnog ulja, dok se deblje i veće rezove premazuju kalemarskim voskom zbog dezinfekcije.

Rezidba jagodastog voća obavlja se tokom marta. Kod maline, ostavlja se četiri do šest zdravih, dobro razvijenih izdanaka po dužnom metru, dok se kod kupine ostavlja dva do četiri dobro razvijena, ne predebela lastara po žbunu. U zasadima jagode, važno je očistiti stare listove, obaviti okopavanje i plevljenje, a po potrebi orezati i bokor jagode kako bi se dobili krupniji i kvalitetniji plodovi.

Krečenje stabala je još jedna preporučena mera, koja se sprovodi kako bi se smanjio rizik od kasnih prolećnih mrazeva. Bela boja sprečava zagrevanje stabla tokom sunčanih dana, što je posebno važno u zasadima kajsije. Zaštita stabala od srna i zečeva treba da se obavi što pre kako bi se sprečilo ogoljavanje debla i njegovo kasnije sušenje. Preporučuje se korišćenje specijalnih mrežica ili papirnatih džakova, dok se plastični džakovi i folije ne preporučuju zbog mogućeg efekta staklene bašte.

Posebno je bitno zaštititi mlade i tek posađene biljke. Takođe, u martu je poželjno uneti pčelinje društvo u zasade voćaka, kada su one u fazi cvetanja, kako bi se poboljšalo oprašivanje i povećao prinos.

Uzimajući u obzir sve navedeno, jasno je da je pravilno planiranje i sprovodjenje radova u voćnjacima ključno za uspeh svake voćarske proizvodnje. Uz adekvatnu zaštitu i pravilnu negu, voćari mogu očekivati bogatu i kvalitetnu berbu. Na kraju, važno je pratiti savete stručnjaka i adaptirati se na specifične uslove svakog zasada.