Evropa se suočava sa ozbiljnim izazovima kada je reč o gubitku zelenih i obradivih površina. Prema najnovijoj analizi koju je sproveo „Gardijan“ u saradnji sa norveškim Institutom za istraživanje prirode, Evropa i Velika Britanija gube oko 600 fudbalskih terena zelene površine svakog dana usled urbanog razvoja i izgradnje. Ova studija istražuje kako su tokom perioda od 2018. do 2023. godine velike zelene površine, koje su služile kao staništa za biljne i životinjske vrste, kao i za apsorpciju ugljen-dioksida, nestale zbog povećanja građevinskih aktivnosti.

Satelitski snimci otkrivaju alarmantne podatke o brzini i obimu gubitka ovih površina, koji se često pretvaraju u stambene projekte, putne infrastrukture i luksuzne golf terene. Analiza ukazuje na to da Evropa godišnje gubi oko 1.500 kvadratnih kilometara zelenih površina, što u zbiru tokom pet godina iznosi oko 9.000 kvadratnih kilometara, odnosno površinu koja odgovara veličini Kipra. To se prevodi u skoro 30 kvadratnih kilometara nedeljno.

Stručnjaci upozoravaju da ovakvi trendovi imaju ozbiljne posledice po zdravlje ljudi i sigurnost u snabdevanju hranom. Profesor Stiv Karver sa Univerziteta u Lidsu ističe da je gubitak biodiverziteta jedan od glavnih uzroka smanjenja poljoprivrednog zemljišta, što može dovesti do problema sa proizvodnjom hrane. U studiji se navode i konkretni primeri, kao što je uništenje zaštićenog područja peščanih dina u Portugaliji zbog izgradnje luksuznog golf terena i letovališta. Takođe, močvarno područje u Turskoj, koje je bilo važno stanište za mnoge vrste ptica, prekriveno je betonom zbog izgradnje marine za luksuzne jahte.

Projekat izgradnje marine, iako donosi obećanje o ekonomskom rastu i novim radnim mestima, postavlja ozbiljna pitanja o dugoročnim posledicama na ekosistem. Slični primeri mogu se naći širom Evrope. U Nemačkoj je, na primer, oboreno pola miliona stabala kako bi se izgradila velika fabrika kompanije Tesla, dok se u Grčkoj gradi vetropark u zaštićenoj oblasti.

Poslanica Evropskog parlamenta iz redova Zelenih, Lena Šiling, ukazuje na to da EU godinama najavljuje svoje ambicije za zaštitu klime i prirode, ali najnovija istraživanja pokazuju da se zapravo cementira sopstvena budućnost kroz dalje uništavanje prirodnih resursa. Analiza je obuhvatila 30 zemalja, a među pet država koje su izgubile najviše zelenih površina su Turska, Poljska, Francuska, Nemačka i Velika Britanija.

Ove informacije upućuju na ozbiljne izazove s kojima se Evropa suočava u kontekstu urbanizacije i zaštite životne sredine. Gubitak prirodnih staništa ne utiče samo na biološku raznovrsnost, već ima i direktan uticaj na ljudsko zdravlje i kvalitet života. Kako se gradovi šire, poljoprivredno zemljište postaje sve ređe, a to može dovesti do povećanja zavisnosti od uvoza hrane.

Postavlja se pitanje kako uravnotežiti potrebu za razvojem i očuvanjem prirodnih resursa. Mnogi stručnjaci smatraju da je ključno razviti održive strategije koje će omogućiti rast urbanih sredina, a istovremeno sačuvati vitalne ekosisteme. U suprotnom, posledice po životnu sredinu i buduće generacije mogle bi biti katastrofalne.

U svetlu ovih saznanja, važno je da se donosioci odluka fokusiraju na implementaciju politika koje će zaštititi zelene površine i promovisati održivi razvoj. Samo tako možemo osigurati zdraviju i održiviju budućnost za sve nas.