Evropska centralna banka (ECB) donela je odluku o smanjenju referentne kamatne stope na depozite za 25 baznih poena, čime je nova kamatna stopa postavljena na dva odsto. Ova odluka dolazi usred turbulentnog ekonomskog okruženja, gde se ECB suočava sa izazovima koji se tiču inflacije i oporavka ekonomije evrozone nakon globalne krize izazvane pandemijom.
Osim što je smanjena kamatna stopa na depozite, ECB je takođe smanjila kamatnu stopu na glavne operacije refinansiranja za 25 baznih poena, koja sada iznosi 2,15 odsto. Kamatna stopa na graničnu kreditnu liniju takođe je prilagođena i sada iznosi 2,4 odsto. Ove promene su deo šireg paketa mera koje ECB preduzima kako bi osigurala stabilnost finansijskog sistema i podstakla ekonomski rast u regionu.
Prema osnovnim projekcijama stručnjaka, očekuje se da će inflacija u evrozoni u 2025. godini u proseku iznositi dva odsto. U 2026. godini, inflacija bi mogla da padne na 1,6 odsto, pre nego što ponovo poraste na dva odsto u 2027. godini. Ove projekcije ukazuju na potencijalne izazove sa kojima će se ECB suočiti u narednim godinama, posebno u pogledu održavanja inflacije unutar ciljanih granica.
Smanjenje kamatnih stopa ima za cilj da podstakne potrošnju i ulaganja u ekonomiji. Niže kamate olakšavaju pristup kreditima, što može stimulisati preduzeća i potrošače da troše više. ECB se nada da će ovim merama doprineti oporavku ekonomije, koja se još uvek suočava sa posledicama krize izazvane pandemijom.
Ova odluka ECB dolazi u trenutku kada se mnoge zemlje u evrozoni bore sa visokom inflacijom, koja je rezultat kombinacije globalnih lanaca snabdevanja, povećanih troškova energije i drugih ekonomskih pritisaka. Smanjenje kamatnih stopa može pomoći u ublažavanju tih pritisaka, ali takođe postavlja pitanje o dugoročnim posledicama ovih politika.
ECB je već nekoliko godina zadržavala niske kamatne stope kao način da podstakne ekonomski rast. Međutim, neki ekonomisti upozoravaju da prekomerno oslanjanje na niske kamate može dovesti do stvaranja balona na tržištima imovine ili dodatnih finansijskih rizika. Stoga je ključno da ECB pažljivo prati situaciju i prilagođava svoje politike u skladu sa ekonomskim uslovima.
Osim kamatnih stopa, ECB takođe koristi druge instrumente monetarne politike kako bi podstakla ekonomiju. Na primer, program otkupa obveznica je jedan od načina na koji ECB može povećati likvidnost u sistemu i smanjiti troškove zaduživanja za vlade i preduzeća. Ovi programi su često kontroverzni, ali se smatraju neophodnim u trenutnim okolnostima.
U zaključku, smanjenje kamatnih stopa od strane ECB predstavlja pokušaj da se podstakne ekonomski rast i borba protiv inflacije u evrozoni. Dok se ekonomski oporavak nastavlja, ECB će morati pažljivo da balansira između podsticanja rasta i održavanja stabilnosti finansijskog sistema. U narednim godinama, praćenje inflacije i ekonomskih pokazatelja biće ključno za oblikovanje budućih politika ECB. Stabilnost evrozone zavisi od sposobnosti ECB da se prilagodi promenljivim uslovima i pruži adekvatne odgovore na ekonomske izazove.
