Predsednik američkih Federalnih rezervi (FED), Džeroum Pauel, obavestio je javnost tokom konferencije za novinare nakon sastanka FED-a da će centralna banka, kada cene padnu, težiti ublažavanju monetarne politike. Ova izjava dolazi u vreme kada su kamatne stope zadržane na istom nivou, između 3,5% i 3,75%. Prema Pauelovim rečima, očekuje se da će efekti carina koje utiču na cene robe dostići vrhunac, a zatim početi da opadaju, pod uslovom da ne dođe do novih značajnih povećanja carina. „Ako se to desi, to bi nam omogućilo da razmotrimo ublažavanje politike“, dodao je Pauel.

Pauel je naglasio važnost očuvanja nezavisnosti centralne banke, objašnjavajući da je to ključni element modernih demokratija i zaštita od politizacije monetarne politike. Istakao je da svrha nezavisnosti nije da se zaštite kreatori monetarne politike, već da se osigura da ne dođe do direktne kontrole izabranih zvaničnika nad odlukama o monetarnoj politici. Prema njegovim rečima, politika može biti korišćena u izbornim ciklusima kako bi se uticalo na ekonomiju na politički isplativ način. Pauel je ukazao na značaj ove nezavisnosti, ističući da ona omogućava centralnim bankama da efikasno služe javnosti.

Američke Federalne rezerve su odlučile da zadrže referentnu kamatnu stopu na istom nivou zbog i dalje visoke inflacije. Inflacija ostaje iznad ciljanih 2%, uprkos solidnom ekonomskom rastu, što otežava predviđanje kada će kamatne stope ponovo biti smanjene. Federalni komitet za otvoreno tržište (FOMC), koji donosi odluke o monetarnoj politici, odlučio je da zadrži kamatne stope stabilnim nakon tri uzastopna smanjenja od po 0,25%. U saopštenju su naveli da ekonomska aktivnost raste solidnim tempom, a glasanje za zadržavanje kamatne stope bilo je 10 prema 2.

Pauel je takođe napomenuo da ni guverner Kristofer Voler, koji je kandidat za predsednika FED-a po isteku Pauelovog mandata u maju, niti guverner Stiven Miran, koji je na odsustvu, nisu podržali smanjenje kamatne stope. U saopštenju FED-a nije bilo nagoveštaja o mogućim budućim smanjenjima troškova zaduživanja, uz naglasak da će obim i vreme dodatnih prilagođavanja zavisiti od pristiglih podataka i ekonomskih izgleda. Inflacija ostaje „donekle povišena“, dok tržište rada pokazuje znake stabilizacije.

S obzirom na trenutnu situaciju, FED se suočava sa izazovima u balansiranju između kontrole inflacije i podrške ekonomskom rastu. Ove odluke su od suštinskog značaja za ekonomsku stabilnost Sjedinjenih Američkih Država, posebno u kontekstu globalnih ekonomskih pritisaka i promena koje se dešavaju na međunarodnim tržištima. Kako inflacija ostaje visoka, a ekonomski pokazatelji ukazuju na rast, FED će morati pažljivo pratiti razvoj situacije i prilagođavati svoju politiku u skladu s tim.

U narednim mesecima, pažnja javnosti će biti usmerena na to kako će FED reagovati na promene u ekonomskoj situaciji i kada će biti spremni da preduzmu korake ka ublažavanju monetarne politike. Ova pitanja će imati dalekosežne posledice ne samo za američku ekonomiju, već i za globalna finansijska tržišta, s obzirom na ulogu Sjedinjenih Američkih Država u svetskoj ekonomiji.