Ukradeno flamansko remek-delo Pitera Brojgela Mlađeg otkriveno je u jednom provincijskom muzeju u Holandiji, zahvaljujući umetničkom detektivu Arturu Brandu i holandskom magazinu za antikvitete Vind. Ova slika, koja ima širinu od 17 centimetara, prikazuje ženu seljaka kako nosi vruć ugalj u jednoj ruci i kantu vode u drugoj. Smatra se da su je ukrali strani agenti tajnih službi iz poljskog muzeja 1974. godine, preneo je Gardijan.

Prema rečima Branda, koji je potvrdio da je slika sada u Holandiji, obično kada nešto nestane na pola veka, u mnogim slučajevima se ne pronađe. „Bila je to čista sreća što se sve poklopilo“, istakao je on, naglašavajući koliko je neobično da se umetničko delo koje je toliko dugo bilo izgubljeno ponovo pronađe.

Slika iz 17. veka visila je u Nacionalnom muzeju u Gdanjsku, Poljska, kada je 24. aprila 1974. godine čistačica skinula sa zida i otkrila da je originalna slika zamenjena fotografijom. Zamenjen je i crtež flamanskog umetnika Antonija van Dajka pod nazivom „Raspeće“. Ova dela su bila na poljskoj listi „najtraženijih“ sve do prošle godine, kada je magazin Vind pisao o novoj izložbi u muzeju u Gudi, gde je Brojgelovo delo bilo na pozajmici od privatnog kolekcionara.

Tokom istraživanja, Vind je pronašao crno-belu fotografiju slike u Poljskoj i kontaktirao Branda da proveri da li bi to mogla biti ista slika. Nakon što je Brand pronašao pet sličnih Brojgelovih slika, kontaktirao je holandsku i poljsku policiju i muzej, povezujući sve informacije i dokaze. Poljska je potom zvanično zatražila povratak umetničkih dela.

Brand je istakao da je krađa bila stručno izvedena. „Prvo, malo ko je smeo da ukrade nešto iz muzeja u komunističkoj diktaturi. Drugo, malo ko je imao kontakte da to iznese u inostranstvo“, kazao je on. Kada je poljska policija ponovo otvorila slučaj 2008. godine, svi arhivi koji se odnose na ovu krađu su uništeni, a neki bivši članovi tajne službe su kasnije izjavili da su sigurni da je neko iz njihove organizacije bio umešan.

Ovaj slučaj ukazuje na kompleksnost i izazovnost vraćanja ukradenih umetničkih dela, posebno kada su u pitanju dela koja su nestala tokom turbulentnih istorijskih perioda. Brandova posvećenost otkrivanju umetničkih dela i saradnja sa policijom i muzejima pokazuje koliko je važno očuvanje kulturne baštine.

Muzeji i umetničke institucije širom sveta često se suočavaju s problemom krađe umetničkih dela, a mnogi slučajevi ostaju nerazjašnjeni decenijama. Ovaj slučaj predstavlja izuzetak, ali i podsećanje na to koliko je važno nastaviti sa potragom za izgubljenim delima. Umetnički detektivi kao što je Brand igraju ključnu ulogu u vraćanju umetničkih dela njihovim pravim vlasnicima i u očuvanju kulturnog nasleđa za buduće generacije.

U svetlu ovih događaja, važno je podstaći svest o važnosti zaštite umetničkih dela i ulaganja u istraživanje krađa umetničkih dela. Uzimajući u obzir da se mnoge krađe događaju u tišini, bez svedoka, potrebno je razviti efikasnije metode za praćenje i identifikaciju ukradenih dela. Uloga zajednice, umetničkih instituta i vlasti je ključna u ovom procesu.

Krađa umetničkih dela može imati dugoročne posledice ne samo za muzeje i umetničke institucije, već i za kulturu i društvo u celini. Svako izgubljeno delo predstavlja deo naše zajedničke istorije koje ne možemo ponovo dobiti. Zbog toga je važno nastaviti sa naporima koji će omogućiti povratak ovih umetničkih dragocenosti i zaštitu kulturnog nasleđa.