Gosti emisije „Plenum“ bili su filozofi Filip Grbić i Andrea Jovanović, koji su razgovarali o aktuelnim političkim borbama i podelama u društvu. Oba sagovornika naglasila su da su u proteklih godinu dana u Srbiji zabeleženi značajni potresi, od kojih se društvo još uvek nije oporavilo. Prema njihovim rečima, određene fraze i nazivi za političke protivnike doprinose daljoj polarizaciji.

Andrea Jovanović, kolumnistkinja Euronews Srbija, izjavila je da je tokom prethodnog perioda bila izložena pritiscima i pretnjama zbog svojih javno iznetih stavova. Ipak, ona je istakla da je svesno odlučila da govori ono što misli, iako ostavlja prostor za eventualnu grešku. „Znala sam kakve će biti posledice, bilo je teško, ali smatram da je važno izaći i reći ono što mislite u tom trenutku“, izjavila je Jovanović.

Ona je posebno iznenađena „lakoćom s kojom su ljudi poverovali u optužbe bez ikakvih dokaza“, dodajući da se svaka tvrdnja može proveriti. Jovanović je naglasila da je ključni problem dominacija emocija u javnom prostoru i političkom životu. „Sa emocijama nema mnogo razgovora i komunikacije. Kada emocije prerastu u masovnu psihologiju, to postaje nezgodno“, naglasila je.

Jovanović je takođe ukazala na to da je politika sve više postala „nekro-politika“, gde se reakcije organizuju oko tragičnih događaja iz crne hronike. Ocenila je da takav odnos prema politici i društvenoj odgovornosti nije racionalan. Ona je napravila razliku između perioda pre i posle okupljanja na Slaviji, ističući da su studentske inicijative u početku bile fokusirane na fakultete, ali su kasnije poprimile karakter ranijih političkih okupljanja.

Na pitanje zašto nije učestvovala u protestima, Jovanović je odgovorila da je prvo čekala da vidi kako će država reagovati na tragične događaje, ali je kasnije zaključila da se protesti koriste za političke ciljeve. „Ne želim da rušim svoju državu i ne želim da učestvujem u obojenoj revoluciji“, istakla je. Smatra da su mladi učesnici protesta iskorišćeni u širem političkom procesu, navodeći da su studenti postali simbol nevinosti iza kojeg su se sakrile određene političke strukture.

Filip Grbić, autor emisije „Treći Rim“, takođe je izneo svoja zapažanja. On je govorio o svojim iskustvima tokom blokada nastave, naglašavajući da se kolektivna psihologija mase razlikuje od ponašanja pojedinaca. „U rulji mogu biti ljudi sa kojima inače možete razgovarati, ali rulja funkcioniše po posebnom psihološkom zakonu“, rekao je Grbić.

On je istakao da su protesti u školama postali politički pokreti, iako su učenici to odbacivali, opisujući ih kao „ljudskost, ljubav i nadu“. Međutim, Grbić je primetio jasne političke elemente u simbolima i akcijama. „Teško je tvrditi da blokada saobraćaja i političke parole nemaju veze sa politikom“, naglasio je.

Prema njegovim rečima, većina učenika učestvovala je u plenumu, ali je bilo i onih koji su trpeli pritiske zbog drugačijeg stava. Grbić je nakon tih događaja dao otkaz, jer nije želeo da ostane u kolektivu koji se ne slaže sa dominantnim pristupom. On proteste vidi kao deo šireg procesa koji gradi temelje za „obojenu revoluciju“ i potkopava institucije.

Na kraju, Grbić je zaključio da su društvene podele postale duboke, poredeći ih sa „zemljotresom“ koji narušava porodične, kolegijalne i društvene odnose. Obojica sagovornika upozoravaju na opasnosti emocionalne polarizacije u društvu i ukazuju na potrebu za racionalnijim pristupom u političkim diskusijama.