Beograd – Vreme je da gradjani Srbije razmotre siroku paletu mogucnosti za stednju, ukljucujuci zivotno osiguranje, koje, pored prinosa, pruza i riziko-zastitu porodice i naslednika. Ova poruka je istaknuta na konferenciji „Stednja u bankama i alternative: motivi i navike gradjana“, odrzanoj povodom Svetskog dana stednje. Konferencija, koju su organizovali Agencija za osiguranje depozita, Udruzenje banaka i Privredna komora Srbije, okupila je predstavnike bankarskog sektora, drustava za osiguranje, drustava za upravljanje penzijskim i alternativnim investicionim fondovima, kao i strucnjake iz oblasti finansija.

Na panelu se ukazalo na znacaj stednje, kako iz aspekta investicija, tako i odvajanja sredstava za starije zivotno doba. Predstavljeni su alternativni modeli stednje, koji mogu da budu korisni gradjanima u planiranju svojih finansija. Iako je bankarski sektor dominantan u sferi stednje, istaknuto je da postoje i drugi modeli stednje koji mogu biti komplementarni, odnosno nude specijalne prednosti.

U ime kompanije „Dunav osiguranje“, na panelu je ucestvovao clan Izvrsnog odbora Milo Markovic, koji je naglasio da se stednja kroz osiguranje zivota izdvaja po tome sto objedinjuje ulaganje i zastitu. „Pored tradicionalne stednje u bankama, kao najsigurnijeg i najpoznatijeg oblika ulaganja, vazno je istaći i druge vidove stednje koji nude dodatne koristi. Sektor osiguranja, pogotovo kroz segment zivotnog osiguranja, jedini omogucava kombinaciju stednje i riziko-zastite – sto znaci da, osim akumulacije kapitala, osiguranik i njegova porodica dobijaju finansijsku sigurnost u slucaju nepredvidjenih zivotnih okolnosti“, rekao je Markovic.

Jedna od kljucnih prednosti riziko zivotnog osiguranja je to da naslednici imaju pravo na ugovorenu osiguranu sumu, nezavisno od do tada uplacene premije. Za razliku od drugih oblika stednje, kod kojih se raspolaže samo uplaćenim sredstvima uvecanim za prinos, riziko zivotno osiguranje obezbeđuje dodatnu sigurnost. Markovic je takođe istakao mogucnost ostvarivanja višeg prinosa od garantovanog, jer osiguravajuca društva u slučaju pozitivnog poslovanja korisnicima pripisuju deo ostvarene dobiti po polisama.

U poslednjim godinama, poslovanje osiguravača u segmentu životnog osiguranja pokazalo je stabilnost i otpornost, sto je korisnicima omogucilo da ostvare prinose koji prevazilaze inicijalna ocekivanja. Učesnici panela su ocenili da gradjani koji ulažu sredstva u drustva za osiguranje svoj novac poveravaju profesionalnim upravljacima koji investiraju u skladu sa principima sigurnosti, likvidnosti i profitabilnosti, kroz drzavne hartije od vrednosti, nekretnine, depozite i druge stabilne instrumente. Ovaj pristup ne samo da osigurava individualnu vec i sistemsku finansijsku sigurnost.

Zakljuceno je da su informisanje i finansijska edukacija gradjana kljucni preduslov za razvoj kulture stednje i investiranja. Zajednicko delovanje banaka, osiguravajucih društava, penzijskih i investicionih fondova, ali i drzave, neophodno je kako bi se gradjanima priblizile dostupne alternative i podigla svest o znacaju dugorocne finansijske stabilnosti.

U svetlu ovih informacija, gradjani Srbije treba da preispitaju svoje navike u oblasti stednje i da razmotre sve dostupne opcije. Ulaganje u zivotno osiguranje može se pokazati kao mudra odluka, koja obezbeđuje ne samo finansijsku sigurnost, već i dodatne koristi kroz potencijalno viši prinos. Dok banke ostaju prvi izbor za mnoge, važno je imati na umu i druge alternative koje mogu doprineti dugoročnom blagostanju.