Iako poljoprivreda ima značajnu ekonomsku, fiskalnu i socijalnu ulogu, nova Fiskalna strategija ne posvećuje ovom sektoru dovoljno pažnje, kako navodi Mišljenje Fiskalnog saveta o Nacrtu Fiskalne strategije za 2027. sa projekcijama za naredne godine. U ovom dokumentu, agrarna politika se tretira prilično površno, a poljoprivreda se uglavnom spominje u kontekstu tekućih makroekonomskih kretanja i njenog uticaja na kratkoročne projekte privrednog rasta.

Podsticaji za poljoprivredu razmatraju se gotovo isključivo u okviru opšteg pregleda rashodnih trendova, bez dublje analize njihove strukture, ciljeva i efekata. Fiskalni savet ističe da dokument samo konstatuje da je povećanje izdvajanja za poljoprivredu jedan od razloga rasta ukupnih subvencija u 2024. i 2025. godini, uz energetiku i saobraćaj, i to kao privremeni trend.

Takođe, poljoprivreda se pominje u kontekstu državnog programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“, dok se varijabilnost primarne proizvodnje pripisuje agrometeorološkim faktorima. Iako Strategija ukazuje na potrebu dostizanja evropskih standarda i povećanja produktivnosti, nedostaje konkretna analiza kako bi se ti ciljevi ostvarili.

Fiskalni savet naglašava da dokumentu nedostaje ozbiljnija analiza strukturnih izazova domaće poljoprivrede i osvrt na ulogu agrarnih podsticaja u rešavanju tih izazova. To je ključno, jer se radi o sektoru koji već godinama beleži slabe rezultate, a nezadovoljstvo poljoprivrednika često prerasta u masovne proteste, dok budžetska izdvajanja za poljoprivredu rastu i čine najveći deo ukupnih subvencija.

Poljoprivredne subvencije su u poslednjih nekoliko godina značajno porasle, što ovu temu čini izuzetno važnom za fiskalnu politiku. Ukupan agrarni budžet Srbije je u protekloj deceniji realno povećan oko 2,6 puta, a subvencije čine oko 85% tih izdvajanja. U 2023. i 2024. godini, poljoprivredne subvencije dostigle su rekordni nivo od oko 1,1% BDP-a.

Fiskalni savet naglašava da je rast subvencija delimično strukturne prirode, jer se politika podsticaja vodi reaktivno u uslovima kriza. Kako se izdvajanja naglo povećavaju tokom kriza, kasnije se samo delimično vraćaju na prethodni nivo, što dovodi do rizika za javne finansije. Uočava se i praksa naknadnih korekcija izdvajanja tokom godine, uz redovno prekoračenje prvobitno budžetiranih iznosa.

Fiskalna strategija predviđa blago smanjenje ukupnih subvencija kao udela u BDP-u do 2029. godine, ali iznosi za poljoprivredu nisu posebno razloženi niti objašnjeni. Unatoč snažnom rastu budžetskih izdvajanja, domaća poljoprivreda već duže vreme ne pokazuje zadovoljavajuće proizvodne rezultate. Udeo poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti Srbije se smanjuje, sa oko 7-8% tokom 2000-ih na ispod 4% u poslednje dve godine.

Problem je dodatno pojačan time što se smanjenje relativnog značaja poljoprivrede događa u isto vreme kada raste nivo agrarnih podsticaja, koji trenutno čine oko 25-30% godišnje vrednosti koju sektor proizvodi. Realna bruto dodata vrednost poljoprivrede ostala je u poslednjih 10-15 godina praktično nepromenjena, dok je ostatak privrede zabeležio rast od 39%.

Snažan rast budžetske podrške nije bio praćen unapređenjem proizvodnje i produktivnosti, što sugeriše da su podsticaji usmereni više na rešavanje trenutnih problema nego na strukturnu modernizaciju. Zbog ovih slabosti, Fiskalni savet smatra da postojeći sistem budžetske podrške za poljoprivredu nema dovoljno razvojni efekat i zahteva temeljno preispitivanje.

Takođe, strukturne slabosti domaće poljoprivrede doprinose visokom nivou cena hrane u Srbiji, koje su dostigle 96,6% proseka EU. Pored toga, Srbija je tradicionalno neto izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, a cene hrane su gotovo dostigle evropski prosek, iako se zemlja nalazi na samo 50% prosečnog dohotka EU.

Fiskalna strategija prepoznaje ovaj problem, a kao odgovor, Vlada je usvojila zakonodavne mere za uređenje trgovačkih praksi. Međutim, pritisci na cene hrane nastaju ne samo u preradi i distribuciji, već i u primarnom sektoru. Proizvođačke cene poljoprivrednih proizvoda u Srbiji su dostigle 87% proseka EU, dok su u zemljama Centralne i Istočne Evrope ostale na 82%.

Analize ukazuju na potrebu za reformom sistema agrarnih podsticaja, koja bi morala biti uključena u srednjoročne fiskalne planove Vlade. Samo na taj način može se očekivati unapređenje proizvodnje i stabilizacija cena hrane u zemlji.