Reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine, koja je na kraju napuštena, suočila se sa brojnim problemima već u svojoj koncepciji. Fiskalni savet je u svojoj analizi istakao da je reforma započeta bez jasno utvrđene osnovne zarade, sa preuskim rasponom koeficijenata i bez čvrstog analitičkog okvira. Ovakav pristup nije omogućio objektivno vrednovanje rada, već je fokus prebačen na pregovore o visini koeficijenata, što je rezultiralo dodatnom fragmentacijom i umnožavanjem izuzetaka. Time je izgubljen sistemski karakter reforme, što je dodatno otežalo situaciju u javnom sektoru.

U analizi se ukazuje da je kontrola mase zarada postignuta bez jedinstvenih platnih razreda, ali je bila praćena snažnom kompresijom zarada. Stabilizacija fonda plata u javnom sektoru nije proizašla iz normativne unifikacije, već iz fiskalnih pravila i političke volje. Odsustvo sistemskih korekcija na vrhu platne lestvice, zajedno sa naglim rastom minimalne zarade, dovelo je do sužavanja efektivnog raspona plata, što postavlja pitanja o funkcionalnosti javnog sektora.

Kompresija plata se pokazala kao jedan od ključnih strukturnih rizika, jer direktno utiče na sposobnost države da privuče i zadrži ključne stručne i upravljačke kadrove. Fiskalni savet preporučuje da budući reformski pristup mora biti sektorski, transparentan i institucionalno realističan. Kao primer, ukazuje se na rizik od povratka na jedinstven i centralizovan model platnih razreda, koji može ponovo dovesti do istih grešaka. Generički pristupi, poput onih koje promoviše Svetska banka, često ne uzimaju u obzir lokalno institucionalno nasleđe, što može rezultirati suboptimalnim ishodima ili potpunim neuspesima.

Za održivo rešenje, Fiskalni savet smatra da su potrebne sektorski diferencirane intervencije i potencijalne dubinske reforme pojedinih delova javnih službi, zasnovane na pouzdanim podacima, jasnim kriterijumima i visokoj transparentnosti. Posebno se naglašava važnost javnog registra zarada, poznatog kao „Iskra“, koji bi mogao omogućiti ciljano ublažavanje kompresije zarada na mestima gde ona ima najveće sistemske posledice, uz očuvanje fiskalne održivosti i društveno-političke izvodljivosti.

U martu 2025. godine, Skupština Srbije je donela zakon koji ukida Zakon o sistemu plata u javnom sektoru iz 2016. godine i sve prateće propise koji su regulisali zarade u lokalnim samoupravama, AP Vojvodini, javnim službama, kao što su prosveta, zdravstvo i socijalna zaštita, kao i javnim agencijama. Ova odluka je predstavljala zvanično napuštanje koncepta jedinstvenih platnih razreda kao sistemskog okvira za uređenje zarada u celom javnom sektoru, koji je bio jedan od ključnih elemenata reformske agende u ranim fazama fiskalne konsolidacije.

U zaključku, reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine nije uspela da ispuni očekivanja, kako zbog loše koncepcije, tako i zbog nedostatka sistemskih rešenja. Fiskalni savet naglašava da je potrebno preći na pristup koji se fokusira na sektorske specifičnosti i transparentnost, kako bi se obezbedila održivost javnog sektora i privukli stručni kadrovi. Ova analiza i preporuke predstavljaju važan korak ka unapređenju sistema plata u Srbiji, a dalji koraci će zahtevati pažljiv pristup i uključivanje svih relevantnih aktera u procesu reforme.