Francuska vlada je odbacila kao „lažnu vest“ tvrdnju američkog predsednika Donalda Trampa da je vršio pritisak na francuskog predsednika Emanuela Makrona da poveća cene lekova u zemlji, nakon što je zapretio velikim carinama na francuski izvoz u Sjedinjene Američke Države. Ova izjava došla je u trenutku kada se Tramp obraćao na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, gde je naveo da je Makronu pretio carinama kako bi ga nagovorio da povećaju cene.

Francusko predsedništvo je na društvenoj mreži X, poznatoj ranije kao Twitter, reagovalo na Trampove tvrdnje izjavom da cene lekova u Francuskoj nisu u nadležnosti predsednika, već su regulisane sistemom socijalnog osiguranja, što znači da su ostale stabilne. U saopštenju je navedeno da svako ko je posetio francusku apoteku može to potvrditi, uz GIF sa Trampovim likom i natpisom „lažne vesti“.

Pored pritiska oko cena lekova, Tramp je takođe zapretio carinama od 200% na francuska vina i šampanjce, ukoliko se Makron ne priključi njegovoj inicijativi Odbora za mir. Ove pretnje ukazuju na napetosti između SAD i Francuske u vezi sa trgovinskim pitanjima, što dodatno komplikuje odnose između dve zemlje.

U međuvremenu, Tramp je bio upitan o odbijanju danskog ministra odbrane Larsa Lekea Rasmusena da razgovara o mogućoj prodaji Grenlanda, na šta je odgovorio da ne voli da saznaje takve informacije iz novinskih izveštaja. „Nisu mi to rekli. Ne volim da dobijam takve informacije iz druge ruke,“ rekao je Tramp dok se pripremao za sastanak sa generalnim sekretarom NATO, Markom Ruteom. On je dodao da bi, ukoliko ministar želi da mu nešto kaže, to trebalo da učini lično.

Na ovu situaciju je reagovao i Jens Stoltenberg, bivši generalni sekretar NATO i trenutni norveški ministar finansija, koji je istakao važnost Trampove izjave da neće koristiti silu prema Grenlandu. „Naravno da je to važna poruka, jer su se do sada mnogi plašili da bi on zaista mogao pretnjom sile pokušati da preuzme Grenland,“ izjavio je Stoltenberg za CNN. Takođe je naglasio da „teritorijalni integritet Grenlanda i Danske mora biti poštovan od strane svih“.

Ove napetosti ukazuju na složene međunarodne odnose i fragilne trgovinske sporazume koji utiču na globalnu ekonomiju. Dok Tramp nastavlja da se fokusira na trgovinske politike koje favorizuju SAD, evropski lideri poput Makrona su primorani da se brane od napada koji bi mogli da dovedu do povećanja cena za potrošače u Francuskoj.

Francuska, kao članica Evropske unije, ima svoje pravne okvire i regulative koje se tiču cena lekova, što dodatno komplikuje Trampove zahteve. Naime, francuski sistem socijalnog osiguranja osigurava da su cene lekova pristupačne, što je posebno važno za građane tokom krize izazvane pandemijom.

S obzirom na to da su odnosi između SAD i Francuske već bili napeti zbog raznih trgovinskih politika, dodatne pretnje carinama mogu dovesti do ozbiljnijih posledica na trgovinske odnose između dve zemlje. U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se dalje razvijati situacija i kako će međunarodna zajednica reagovati na Trampove napore da izvrši pritisak na strane vlade.

Nastavak ovih tenzija može uticati ne samo na bilateralne odnose, već i na širu sliku globalne ekonomije, posebno u svetlu trenutnih ekonomskih izazova i rastućeg nezadovoljstva potrošača u Evropi. Kako se situacija bude razvijala, očigledno je da će potrebna biti dodatna diplomatska nastojanja kako bi se izbegle trgovinske krize i očuvala stabilnost na tržištu.