Meksička slikarka Frida Kalo ostaje najskuplja umetnica sveta, nakon što je njena slika „San“ iz 1940. godine prodata u oktobru 2025. na aukciji kuće Sotbi za 54,7 miliona dolara. Ova cifra je desetostruko veća od vrednosti te slike iz 2000. godine, što ukazuje na rastući interes za njena dela. Ipak, vrednost ovog dela ostaje daleko ispod cena muških umetnika, a portret Elizabete Lederer Gustava Klimta prodat je nekoliko dana ranije za četvorostruko veću cifru.

Tržište umetnosti u poslednje vreme sve više obraća pažnju na umetnice, čija dela imaju tendenciju da dobiju na vrednosti. Ova promena može se primetiti kroz istorijske prodaje, kao što je slučaj ruske umetnice Natalije Gončarove, čija je slika „Cveće“ 2008. godine prešla psihološki prag od 10 miliona dolara. Sledeći značajan skok dogodio se 2014. godine kada je slika Džordžije O’Kif „Datura/Beli cvet br. 1“ prodata za 44,4 miliona dolara.

Španska slikarka Remedios Varo, čija se dela sve više traže, postigla je lični rekord delom „Otkrovenje“ (Časovničar) iz 1955. godine, koje je prodata za 6,2 miliona dolara. Ova umetnica, koja je živela u egzilu u Meksiku, pokazuje kako radovi žena mogu postati značajni na tržištu umetnosti.

Američka umetnica Dorotea Taning oborila je dva rekorda tokom 2025. godine; njeno delo je prodata za 2,3 miliona dolara u proleće, a slika „Enterijer sa iznenadnom radošću“ iz 1951. godine prodata je za 3,2 miliona dolara na aukciji u Sotbiju. Ovakvi podaci ukazuju na to koliko se vrednost ženskih dela može povećati u kratkom vremenskom periodu.

Leonor Fini, argentinska nadrealistička slikarka, takođe je zabeležila značajan rast vrednosti svog dela „U kuli (Autoportret sa Konstantinom Jelenskim)“, koje je prodato za 2,5 miliona dolara, dok je ranije, 2012. godine, to isto delo prodato za oko 150.000 dolara. Ovaj rast vrednosti ukazuje na promene u percepciji i vrednovanju dela žena u umetnosti.

Najskuplja živa slikarka trenutno je južnoafrikanka Marlen Dimas, koja je sa svojim delom „Mis januara“ dostigla cenu od 13,6 miliona dolara. Ovo je značajna promena u svetu umetnosti, s obzirom na to da je prethodna najskuplja umetnica bila britanska Dženi Savil, čije je delo prodato za 12,4 miliona dolara. Dimasova slika je reinterpretacija njenog ranog dela i nudi kritičku perspektivu na tradicionalne rodne stereotipe.

Britanska umetnica Sesili Braun ostvarila je prodaju svog platna „Visoko društvo“ za 9,8 miliona dolara, što je značajno premašilo procene aukcijske kuće. Južnoafrikanka Liza Brajs, koja živi u Londonu, ostvarila je sličan uspeh, kada je njena slika „After Embah“ prodana za 6,9 miliona dolara, što je petostruko veća cifra od početne procene.

Portugalska slikarka Paula Rego, koja je preminula 2022. godine, učvrstila je svoje mesto na tržištu umetnosti sa triptihom „Ples nojeva“ koji je prodat za više od 4,6 miliona dolara. Ova prodaja pokazuje da i posthumno radovi žena mogu dostići visoke cene, ukazujući na rastući interes za njihove umetničke doprinose.

Među najtraženijim umetnicama su i Amerikanka Simon Li, čija je skulptura „Stražar IV“ prodata za 5,7 miliona dolara, kao i Švajcarkinja Sofi Tauber-Arp, koja je dostigla cenu od 3,3 miliona dolara za svoj apstraktni reljef. Na kraju liste, kao deseta najvrednija umetnica na tržištu umetnosti, nalazi se 94-godišnja Kolumbijka Olga de Amaral, čije je delo „Pueblo H“ prodato za 3,1 milion dolara.

Ovi podaci i trendovi ukazuju na značajnu promenu u percepciji i vrednovanju dela žena u svetu umetnosti, kao i na rastući interes za njihova dela na tržištu. Umetnice su sve više prepoznate i cene se na način koji odražava njihovu umetničku vrednost, pokazujući da umetnost nema rodne granice i da talentovane umetnice zaslužuju da budu na vrhu.