U zoru, izraelske oružane snage izdale su ultimativnu naredbu za hitnu evakuaciju velikog broja stanovnika iz severnih i centralnih delova Pojasa Gaze. Hiljade porodica je primorane da u što kraćem roku napuste svoje domove i krenu ka južnim krajevima, tačnije ka oblasti Al-Mavasi, priobalnoj zoni zapadno od grada Kan Junis.

Izraelska vojska je jasno naznačila da se evakuisana područja trenutno smatraju aktivnim borbenim zonama, u kojima se ne garantuje bezbednost nikome. Stanovništvu je zaprećeno ozbiljnim posledicama ukoliko pokušaju da se vrate u svoje domove. Ovakva praksa izazvala je zabrinutost međunarodnih humanitarnih organizacija koje upozoravaju da se Gazi ukida i poslednji privid sigurnosti.

Broj žrtava među palestinskim civilima od početka ofanzive u oktobru 2023. godine dostigao je katastrofalne razmere. Prema poslednjim podacima, poginulo je najmanje 56.412 osoba, dok je više od 133.000 ljudi ranjeno. Među nastradalima je ogroman broj žena i dece, što dodatno pojačava optužbe na račun Izraela o nesrazmernoj upotrebi sile.

Naređenje o prinudnoj evakuaciji dolazi i pored ponovljenih poziva Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na trenutni prekid neprijateljstava, kao i odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu, koji je naložio Izraelu da preduzme mere za sprečavanje genocida i olakšavanje humanitarne krize u Gazi. Vazdušni napadi, artiljerijsko granatiranje i ofanzive kopnenih trupa ne prestaju danima. Stanovnici pogođenih oblasti svedoče o svakodnevnim razaranjima, nestašici hrane, vode i lekova, a sada su dodatno suočeni sa novim talasom prisilnog raseljavanja.

Iako je Al-Mavasi nominalno proglašena sigurnosnom zonom, daleko je od mesta koje bi moglo da primi toliki broj ljudi u tako kratkom vremenskom roku. Organizacije koje deluju na terenu upozoravaju da je infrastruktura u Gazi na ivici kolapsa. Bolnice su preopterećene, skloništa prepunjena, a sanitarni uslovi izuzetno loši. Evakuacija hiljada ljudi u Al-Mavasi, bez organizovanog prihvata, mogla bi da izazove dodatne epidemije i poveća smrtnost među civilima.

Izrael i dalje tvrdi da cilja isključivo militantne strukture Hamasa, ali sve češće izveštaji s terena ukazuju da su najveće žrtve upravo nedužni civili. Prisilna raseljavanja, uništavanje stambenih kvartova i blokade dostave pomoći dodatno podgrevaju optužbe o ratnim zločinima. Uprkos brojnim rezolucijama i osudama, konkretnog pritiska na Tel Aviv gotovo da nema. Glasovi iz Evrope i SAD su sve tiši, dok se sukobi na Bliskom istoku produbljuju.

Gaza je danas postala simbol neuspeha međunarodne diplomatije i ravnodušnosti prema ljudskoj tragediji. Ovakva prisilna premestanja stanovništva, sprovedena pod pretnjom oružja i u uslovima potpunog haosa, mnogi pravnici već ocenjuju kao mogući oblik etničkog čišćenja. U istoriji savremenih sukoba, teško je pronaći sličan primer masovne evakuacije u tako malom i prenapučenom prostoru kao što je Gaza.

Za palestinske civile, naredba izraelske vojske predstavlja još jednu u nizu egzistencijalnih pretnji. Bezbedno sklonište ne postoji, granice su zatvorene, a međunarodna pomoć jedva da stiže. Sudbina stotina hiljada ljudi sada zavisi od toga koliko će svet još ostati nem i slep pred ovakvim stradanjem. Humanitarna katastrofa se produbljuje, a stanje u Gazi postaje sve kritičnije, dok se međunarodna zajednica suočava sa dilemom kako reagovati na ovu tešku situaciju.