SARAJEVO – Gde je OHR doveo Bosnu i Hercegovinu, jasno se može videti iz trenutnog stanja u kojem se zemlja nalazi, izjavila je danas srpski član Predsedništva BiH, Željka Cvijanović. Ova izjava usledila je kao reakcija na komentare predsednika Stranke demokratske akcije (SDA), Bakira Izetbegovića, koji je zatražio da OHR ostane aktivan u BiH, dok bi Milorad Dodik trebalo da bude politički isključen.

Cvijanović je istakla da Izetbegovićevo „uporno horsko traženje“ očigledno pokazuje nesposobnost političkog Sarajeva da zajedno sa drugim narodima gradi Bosnu i Hercegovinu kao zajedničku državu. Ona je dodala da OHR, kao prevaziđeni i nedemokratski aparat, ne bi trebao da nastavi da se brutalno obračunava sa demokratijom, ustavom i voljom naroda.

Na društvenoj mreži X, Cvijanović je osudila Izetbegovićeve veze sa radikalnim elementima, ističući da je on „najmanje pozvan“ da komentariše bilo kakve narative. „Njegovi politički uzori postavili su tezu da nema koegzistencije između islamske vere i neislamskih društvenih i političkih institucija“, navela je Cvijanović.

Šef Kluba poslanika SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, Sanja Vulić, takođe je kritikovala Izetbegovićev poziv na političku likvidaciju Dodika, nazivajući to potezom očajnika. Vulićeva je izjavila da kada se u Republici Srpskoj spomene „predsednik“, svi odmah pomisle na Milorada Dodika, dok u ostatku BiH taj termin ne izaziva iste asocijacije.

Vulićeva je podsetila Izetbegovića na to da je ranije ćutao kada su njega i SDA uklonili iz vlasti bivši ambasador SAD u BiH, Majkl Marfi, i OHR. „Ta zavisnost od stranaca izgleda kao neka vrsta ‘stokholmskog sindroma’, drugo objašnjenje zaista nemam“, dodala je Vulić.

Predsednik SDA, Bakir Izetbegović, izjavio je da će na sednici Glavnog odbora stranke tema biti Milorad Dodik, naglašavajući da on mora biti potpuno odstranjen iz političkog života BiH. Izetbegović je podsetio na jasne presude Suda BiH i Ustavnog suda BiH koje se moraju sprovesti do kraja ako žele ozdravljenje odnosa u zemlji.

Takođe, Izetbegović je rekao da OHR mora ostati u punom kapacitetu i da ne dolazi u obzir slabljenje njegovih ovlašćenja. „Nikakvo zamrzavanje Bonskih ovlašćenja ne dolazi u obzir. To je deo Dejtonskog mirovnog sporazuma i predstavlja osiguranje za deblokadu sistema koji je nezamenjiv u ovom trenutku“, rekao je Izetbegović.

On je istakao da pre nego što se započne razgovor o slabljenju pozicije OHR-a, potrebno je stvoriti sopstvene mehanizme za deblokadu sistema. Ove izjave i razmene između vodećih političkih figura u BiH ukazuju na duboke podele koje i dalje postoje u zemlji, kao i na izazove koje OHR predstavlja u kontekstu političkog delovanja i demokratije.

U svetlu ovih događaja, jasno je da se Bosna i Hercegovina suočava sa kompleksnim političkim izazovima koji zahtevaju pažljivo razmatranje i saradnju svih njenih konstitutivnih naroda. Način na koji će se ovi izazovi prevazići može značajno uticati na budućnost zemlje i njen put ka stabilnosti i napretku. Dok se političke stranke bore za prevlast, sudbina OHR-a i budućnost političkog dijaloga u BiH ostaju otvorena pitanja koja će oblikovati politički pejzaž u narednim godinama.