Evropa se suočava sa značajnim energetskim potencijalom koji leži duboko ispod njenog tla, a koji do sada nije dovoljno iskorišćen. Prema izveštaju energetskog think-tanka Ember, moderni geotermalni sistemi mogu obezbediti električnu energiju po konkurentnim cenama, uporedivim sa troškovima proizvodnje iz uglja i gasa. Ova tehnologija može zameniti skoro polovinu trenutne proizvodnje energije iz fosilnih goriva u Evropskoj uniji (EU). Dok SAD i Kanada napreduju u razvoju ovih projekata, Brisel rizikuje da izgubi svoju prednost u tehnologiji koju je davno započeo.

Geotermalne tehnologije omogućavaju proizvodnju električne energije u širem spektru evropskih područja, što može značajno smanjiti zavisnost EU od zagađujućih fosilnih goriva. Izveštaj ukazuje da bi se u EU moglo razviti 43 GW unapređenog geotermalnog kapaciteta po ceni manjoj od 100 evra po MWh. Ova cena je konkurentna troškovima proizvodnje električne energije iz uglja i gasa, a istraživači procenjuju da bi EU mogla obezbediti oko 301 TWh električne energije godišnje, što odgovara skoro 42 odsto produkcije iz elektrana na ugalj i gas do 2025. godine.

Iako se očekuje da geotermalna energija može zadovoljiti do 15 odsto rasta potražnje za električnom energijom do 2050. godine, postoji zabrinutost da će EU izgubiti lidersku poziciju u ovoj oblasti ukoliko se primena ne ubrza. Napredak u tehnologiji bušenja i inženjeringu rezervoara omogućava razvoj unapređenih geotermalnih sistema (EGS), koji pružaju čistu energiju i mogu se primeniti u širem spektru geografskih lokacija.

Za razliku od konvencionalnih geotermalnih elektrana, koje su ograničene na vulkanske i tektonske zone, EGS omogućava bušenje do dubine od osam kilometara u vruće, čvrste stene. Ova inovativna metoda uključuje ubrizgavanje tečnosti u pukotine i ispumpavanje zagrejane tečnosti na površinu radi proizvodnje električne energije. Ova tehnologija omogućava proizvodnju geotermalne električne energije po konkurentnim cenama, čak i u oblastima koje nisu tradicionalno poznate po visokim temperaturama.

Izveštaj Ember-a ističe da bi tehnološki potencijal za geotermalnu energiju u kontinentalnoj Evropi mogao dostići oko 50 GW, što bi bilo dovoljno da snabdeva oko 30 miliona domaćinstava. U ovom kontekstu, Mađarska se izdvaja sa oko 28 GW neiskorišćene geotermalne energije, dok Turska, Poljska, Nemačka i Francuska imaju po oko 4 GW.

Geotermalna energija se ne suočava samo sa izazovima u razvoju kapaciteta, već i sa prednostima koje donosi. Kao izvor energije bez troškova goriva, geotermalna energija se štiti od nestabilnosti cena goriva i rasta troškova emisija ugljenika, što je čini stabilnim i niskougljeničnim izvorom električne energije na duži rok.

Tatjana Mindekova iz Ember-a ukazuje na to da moderna geotermalna energija „gura energetsku tranziciju u nove dubine“, otvarajući čiste izvore energije koji su do sada smatrani nedostižnim. Ona napominje da je geotermalna energija danas jeftinija od gasa, a takođe doprinosi smanjenju zavisnosti Evrope od uvoza fosilnih goriva. Mindekova ističe da je sada ključno pitanje ne postojanje resursa, već da li će tehnički napredak biti praćen adekvatnim politikama.

Iako su EGS projekti pokrenuti u zemljama poput Francuske, Nemačke i Švajcarske, stručnjaci upozoravaju na duge postupke izdavanja dozvola i neujednačenu podršku na nacionalnom nivou, što usporava njihovu komercijalnu primenu. U međuvremenu, projekti u SAD-u i Kanadi napreduju brže, što može dovesti do toga da severnoamerički geotermalni portfelj nadmaši evropski.

Kao zaključak, izveštaj naglašava da odložena primena geotermalne energije može rezultirati gubitkom ekonomskih i industrijskih koristi koje bi Evropa mogla ostvariti. Poziva se na hitnu potrebu za snažnijim fokusom na financiranje kako bi se osiguralo da Evropa ne propusti priliku za razvoj ovog održivog izvora energije.