Šef Međunarodne agencije za energiju, Fatih Birol, upozorio je danas na ozbiljnu pretnju globalnoj ekonomiji usled trenutne krize izazvane ratom u Iranu. Birol je istakao da nijedna zemlja neće biti imuna na posledice ove situacije, ukoliko se nastavi trenutni pravac sukoba. Njegove reči, izrečene tokom konferencije u australijskom gradu Kanberi, prenosi američka agencija AP.

Birol je naglasio da kriza na Bliskom istoku donosi ozbiljnije posledice po tržište nafte nego što su to bili šokovi iz 70-ih godina 20. veka. Prema njegovim rečima, trenutna situacija može imati dalekosežnije efekte na globalna tržišta gasa nego što su to izazvali ratovi u Ukrajini. On je upozorio da se trenutno gubi 11 miliona barela nafte dnevno, što je više nego tokom dva velika naftna šoka koja su se dogodila pre više od četiri decenije.

Osim toga, Birol je naveo da su evropska tržišta gasa, nakon invazije Rusije na Ukrajinu, izgubila oko 75 milijardi kubnih metara plina. U trenutnom konfliktu, međutim, izgubljeno je gotovo dvostruko više – oko 140 milijardi kubnih metara. Birol je takođe istakao da su energetski objekti u devet zemalja, koji čine ključnu infrastrukturu, teško ili veoma teško oštećeni.

Kriza utiče i na vitalne arterije globalne ekonomije, kao što su petrohemijski proizvodi, đubriva i helijum, čija je trgovina prekinuta, što može imati ozbiljne posledice na svetsko tržište. U cilju ublažavanja krize, Međunarodna agencija za energiju je saopštila da je pustila na tržište zalihe od 400 miliona barela nafte, što je događaj bez presedana u istoriji. Birol je naglasio da je to najveća količina nafte koja je ikad puštena na tržište, a kao ključno rešenje naveo je otvaranje Ormuskog moreuza.

On je dodao da se agencija konsultuje sa vladama u Evropi, Aziji, Severnoj Americi i na Bliskom istoku o mogućim daljim zaliha nafte. „Pratićemo tržišta i ako bude neophodno, učinićemo to“, rekao je Birol, naglašavajući značaj analize i procene tržišnih prilika u saradnji sa zemljama članicama.

U međuvremenu, situacija se dodatno zakomplikovala novim talasom napada Izraela na Iran. Američki predsednik Donald Tramp je upozorio da će Sjedinjene Američke Države „uništiti“ iranske elektrane ukoliko Teheran ne otvori Ormuski moreuz u roku od 48 sati. Ova pretnja je izazvala reakciju Irana, koji je najavio da će uzvratiti napadima na američke i izraelske energetske i infrastrukturne resurse.

Jedan od glavnih strahova u vezi sa trenutnom krizom jeste da bi rat mogao da uništi proizvodnju nafte i gasa na Bliskom istoku na duži vremenski period. Takav scenario bi doveo do trajnog porasta cena i naglog rasta inflacije širom sveta, što bi imalo ozbiljne posledice po globalnu ekonomiju.

Birol je zaključio da je situacija veoma ozbiljna i da je neophodno pravovremeno delovati kako bi se izbegle još teže posledice. U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica se suočava sa izazovima koji prevazilaze granice pojedinačnih zemalja, a stabilnost globalnog tržišta energije može biti dovedena u pitanje ukoliko se tenzije ne smanje.