Sinoć je, u 78. godini života, preminuo jedan od najpoznatijih bosanskohercegovačkih pisaca i glumaca, Josip Pejaković. Vest o smrti jugoslovenskog glumca prvi je podelio njegov sin, Dejan Pejaković, a društvene mreže brzo su se ispunile porukama saučešća i sećanjima na njegovu izuzetnu karijeru.

Josip Pejaković rođen je 1948. godine u Travniku. Svoju umetničku karijeru započeo je u Sarajevu, gde je završio Dramski studio. Tokom svoje karijere, Pejaković je ostvario više od 50 premijernih uloga u Narodnom pozorištu Sarajevo, kao i u brojnim filmovima. Njegova prva značajna uloga bila je Tuzenbah u Čehovljevom delu „Tri sestre“, a takođe je diplomirao i ulogom Filtosa u „Koncertu u jajetu Arabala“. Ove rane uloge postavile su temelje za njegovu izuzetnu karijeru.

Pejaković je igrao u mnogim značajnim predstavama kao što su „Kome zvono zvoni“, „Višnjik“, „Braća Karamazovi“, i „Hamlet u selu Mrduša Donja“. Njegov rad nije se ograničavao samo na glumu; bio je i talentovani pisac. Napisao je nekoliko monodrama i filmskih scenarija, a neka od njegovih najpoznatijih dela uključuju „Oj živote“ i „On meni nema Bosne“.

Tokom svoje plodne karijere, Pejaković je bio dobitnik brojnih nagrada. Među njima su i Šestoaprilske nagrade Grada Sarajeva 1974. godine i nagrada ZAVNOBIH-a za životno delo 1991. godine. Njegov doprinos dramskoj umetnosti u Bosni i Hercegovini prepoznali su i članovi Udruženja dramskih umetnika BiH, koji su mu takođe dodelili nagradu.

Život Josipa Pejakovića nije bio lak. U poslednjoj deceniji, suočavao se sa brojnim zdravstvenim izazovima, uključujući impresivan broj od čak 17 operacija. Godine 2019. izjavio je da je bio „otpisan“, ali se uspeo vratiti i nastaviti sa svojom umetničkom karijerom. Njegova otpornost i strast prema umetnosti inspirisali su mnoge.

Pored glume i pisanja, Pejaković je bio i pevač travničke rok grupe Veziri, zamenivši Seida Memića Vajtu. Njegova strast prema muzici nije se završila time; 2022. godine objavio je knjigu pod nazivom „Sevdalinka“, a zajedno sa Rambom Amadeusom predložio je da sevdalinka postane nematerijalna svetska kulturna baština.

Josip Pejaković ostavio je neizbrisiv trag u svetu umetnosti. Njegove uloge i pisanje ostavili su dubok utisak na publiku i kolege. U vreme kada su se mnogi suočavali sa teškoćama, Pejaković je bio simbol izdržljivosti i posvećenosti umetnosti. Njegova sposobnost da se izbori sa ličnim izazovima, a istovremeno doprinosi kulturnom nasleđu, čini ga jedinstvenim i nezaboravnim umetnikom.

Vest o njegovoj smrti pogodila je mnoge. Njegovi prijatelji, kolege i obožavaoci izražavaju tugu i poštovanje prema njegovom radu. U trenucima kada se setimo Pejakovića, setimo se i svih onih uloga koje je igrao, svih rečenica koje je napisao i svih emocija koje je probudio u svojim gledateljima.

S obzirom na njegovu bogatu i raznovrsnu karijeru, Josip Pejaković će zauvek ostati urezan u sećanju ljudi koji su ga voleli i cenili. Njegov doprinos umetnosti i kulturi će živeti dalje, inspirišući nove generacije umetnika da prepoznaju lepotu i značaj izražavanja kroz umetnost. U svetu koji se stalno menja, Pejaković je bio svetionik koji je podsećao na važnost umetnosti u životu svakog pojedinca.