Na današnji dan, 9. novembra 2014. godine, svet umetnosti i svi ljubitelji pozorišta i filma izgubili su legendarnog srpskog glumca Nikolu Simića. Preminuo je u 80. godini života, ostavivši neizbrisiv trag u srpskoj kulturi. Simić je bio omiljeni komičar svih generacija, poznat po svojim nezaboravnim ulogama koje su ga učinile pravim simbolom humorističnog stvaralaštva na našim prostorima.

Nikola Simić je svoju karijeru započeo još kao student, kada je 1957. godine odigrao svoju prvu ulogu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde je postao stalni član 1959. godine. Njegova glumačka karijera obuhvatila je mnoge filmove i televizijske serije, ali se posebno proslavio kao Mita Pantić u filmskom serijalu „Tesna koža“ od 1982. do 1991. godine. Ova uloga ga je učinila jednim od najprepoznatljivijih lica jugoslovenske kinematografije.

Tokom devedesetih godina, Simić se pojavljivao u popularnim televizijskim serijama kao što su „Srećni ljudi“ i „Porodično blago“. U dvehiljaditim godinama, nastavio je sa uspešnim projektima, uključujući seriju „Agencija za SIS“, a pred sam kraj života, njegova popularnost je dodatno porasla zahvaljujući kultnoj seriji „Ljubav, navika, panika“ na Pink televiziji. Njegova glumačka veština i šarm doprineli su tome da ostane u srcima gledalaca.

Nikola Simić je bio poznat i po svojim sinhronizacijama crtanih filmova, gde je pozajmljivao glas likovima poput Duška Dugouška, Mikelanđela i Sekača iz Nindža kornjača, kao i Megatronu i Čipu Čejsu iz Transformers serijala. Njegov doprinos crtanom filmu takođe je bio značajan, a mnogi su odrasli uz njegove glasovne uloge.

Svoju intimu je uvek čuvao za sebe, pa se tako njegovom privatnom životu veoma malo zna. U medijima se nakon glumčeve smrti 2014. godine pisalo da je iza sebe ostavio ćerku Anu i unuke Isidoru i Saru. I sam glumac pričao je o unukama, s ponosom ističući da se i one interesuju za glumu. Međutim, nakon njegove smrti, njegov bratanac Nenad Simić je istakao da nikada nije imao biološku decu.

Nenad je rekao: „Nikola nije imao ćerku ni unuke. Ana je ćerka njegove poslednje žene Snežane. On je bio dobar prema njoj, ali joj nije otac.“ Prema njegovim rečima, Nikola je kao mlad imao zdravstvenih problema koji su ga doveli do sterilnosti, te nije mogao da ima svoje dece. Ove informacije su izazvale različite reakcije u javnosti, posebno među Simićevim obožavaocima.

Nikolin bratanac je ispričao i da se glumac ženio četiri puta i da je voleo žene. U medijima se spekulisalo da je Simić pred kraj života bio u vezi sa 42 godine mlađom glumicom, što dodatno ukazuje na njegov kompleksan lični život, koji je ostao u senci njegove javne ličnosti.

Početkom 2014. godine čuveni glumac oboleo je od raka prostate. U februaru je operisan, a početkom juna usledile su komplikacije sa bešikom. Njegova borba sa bolešću bila je teška, a Simić je ostao snažan do kraja. Njegova smrt ostavila je prazninu u svetu srpske umetnosti, a sećanje na njegov rad i doprinos kulturi i dalje živi.

Simić je bio više od glumca; bio je deo identiteta mnogih generacija. Njegove uloge su nasmejavale, ali su i prenosile važne poruke. Bez obzira na to da li je igrao u pozorištu, filmu ili na televiziji, Nikola Simić je ostavio neizbrisiv trag koji će se pamtiti i prenositi sa kolena na koleno.

U svetu umetnosti često se ističe kako su glumci ti koji zaboravljaju svoje lične borbe dok su na sceni, ali Simić je uspevao da unese deo sebe u svaku ulogu koju je tumačio. Njegova sposobnost da nasmeje i emotivno poveže sa publikom čini ga jedinstvenim i nezaboravnim.