Godišnja stopa rasta potencijalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Bosni i Hercegovini za 2023. godinu procenjena je na 3,6 posto, prema podacima koje je objavila Centralna banka BiH. Ova procena oslikava trenutnu ekonomsku situaciju u zemlji, kao i izazove s kojima se susreće tržište rada i demografske promene.
U izveštaju se naglašava da, i pored pozitivne stope rasta potencijalnog BDP-a, postoje znaci koji ukazuju na blago negativan BDP jaz, koji iznosi minus 0,1 odsto ispod projektovanog realnog BDP-a. Ovo ukazuje na to da se stvarni ekonomski rast ne odvija onako kako bi se očekivalo, što može biti rezultat različitih unutrašnjih i spoljašnjih faktora.
Centralna banka BiH takođe ukazuje na to da faktor rada beleži opadajući doprinos ekonomiji, što je još jedan od važnih izazova s kojima se zemlja suočava. Demografske promene, uključujući starenje populacije i odlazak mladih ljudi u inostranstvo, dodatno komplikuju situaciju na tržištu rada. Ove promene mogu dovesti do smanjenja radne snage, što može imati dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost zemlje.
Osim demografskih problema, Bosna i Hercegovina se suočava i sa strukturnim izazovima, kao što su nedovoljna diversifikacija privrede i zavisnost od određenih sektora. Ova zavisnost može otežati oporavak ekonomije u slučaju globalnih kriza ili promena na tržištu. U tom smislu, važno je raditi na unapređenju konkurentnosti i diversifikaciji privrede kako bi se smanjila ranjivost zemlje.
Ekonomisti smatraju da je neophodno da se Bosna i Hercegovina fokusira na reforme koje će poboljšati poslovno okruženje i privući strane investicije. Stabilno i predvidljivo poslovno okruženje može doprineti jačanju ekonomije i stvaranju novih radnih mesta. Takođe, potrebno je raditi na obrazovanju i obuci radne snage kako bi se prilagodila potrebama tržišta i postala konkurentnija.
U svetlu ovih izazova, važno je napomenuti da je ekonomski rast ključan za poboljšanje životnog standarda građana Bosne i Hercegovine. Povećanje BDP-a može dovesti do većih investicija u infrastrukturu, obrazovanje i zdravstvo, što može imati pozitivan uticaj na celokupno društvo.
Takođe, bitno je da se vlada i relevantne institucije fokusiraju na jačanje socijalne sigurnosti i smanjenje siromaštva. Ekonomski razvoj ne sme biti isključivo usmeren na rast BDP-a, već i na poboljšanje kvaliteta života građana.
U narednim godinama, Bosna i Hercegovina će se suočiti sa brojnim izazovima, ali i prilikama. Ako se pravilno usmere resursi i implementiraju adekvatne politike, zemlja može postići održiv ekonomski rast i poboljšati životni standard svojih građana.
Na kraju, važno je napomenuti da se ekonomska situacija u Bosni i Hercegovini ne može posmatrati izolovano. Globalni trendovi, kao što su klimatske promene i digitalizacija, takođe će imati uticaj na ekonomiju zemlje. Stoga je ključno da se Bosna i Hercegovina prilagodi ovim promenama i razvije strategije koje će omogućiti održiv razvoj u budućnosti.
U zaključku, Bosna i Hercegovina se suočava sa brojnim ekonomskim izazovima, ali uz adekvatne reforme i strategije može stvoriti temelje za održiv i inkluzivan rast. Povećanje potencijalnog BDP-a i rešavanje problema na tržištu rada su ključni koraci ka izgradnji jače i otpornije ekonomije.
