Goran Marković, istaknuti reditelj i umetnik, obaveštenje o svom otkazu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu prvo je saznao od studenata putem poruke na Viberu, što je izazvalo dosta pažnje u kulturnim krugovima. Ovaj događaj je izazvao različite reakcije i komentare, posebno s obzirom na to da se Marković nadao produžetku svog angažmana, koji je prethodno potpisao.

U saopštenju akademije naglašeno je da su administrativni procesi bili ispoštovani, te su tvrdili da je njegov ugovor za školsku 2024/25. godinu produžen. Kako su istakli, tokom režima blokada nisu prekinuli njegov radni odnos, već su angažovali dodatne nastavnike kako bi obezbedili nesmetano odvijanje nastave za studente. Ipak, Marković je bio skeptičan prema ovim afirmativnim tvrdnjama, smatrajući da je njegovo nedavno angažovanje i podrška studentskim protestima bila presudna pri odlučivanju o njegovom otkazu.

Ovo nije prvi put da se Marković suočava sa izazovima kada je u pitanju njegov rad unutar akademskog sistema. Njegovo deo umetničkog stvaralaštva često je bio obeležen borbom za autonomiju umetnika i slobodu izražavanja. U ovom slučaju, njegova odluka da pruži podršku studentskim protestima protiv određenih akademskih odluka, koji su za cilj imali unaprđenje obrazovnog sistema, verovatno je dovela do nepoželjnih posledica po njegovu karijeru.

Dok se situacija rasplitala, Marković je istakao da su napori koji su uloženi od strane studenata kako bi obezbedili bolju akademsku atmosferu i ozračje bili od vitalnog značaja. Njegova posvećenost tim idealima očigledno nije bila po volji upravi Akademije, koja je navela da je sve članove osoblja visokokvalitetno isplatila. U vremenima kada se akademske institucije suočavaju s pitanjima finansijske stabilnosti, dugoročne posvećenosti i podrške studentima, ovakve situacije postaju sve učestalije.

Različite strane u ovoj situaciji izražavaju svoje stavove na društvenim mrežama, skolupirajući šire diskusije o ulozi nastavnika i studenata, kao i međusobnim odnosima unutar obrazovnih institucija. Marković je na svom nalogu jasno stavio do znanja svoja osećanja prema otkazu, ukazavši na etički aspekt obrazovanja i na važnost otvorene komunikacije između učenika i nastavnika.

Iako je odlazak iz Akademije umetnosti mogao biti stresan za Markovića, on ostaje optimističan i fokusiran na svoje buduće projekte, verujući da je umetnost sredstvo za promenu i unapređenje društvenih sistema. On se nada da će njegova iskustva poslužiti kao lekcija ne samo za njega, već i za sve umetnike koji se suočavaju sa sličnim preprekama.

Bez obzira na ishod ove situacije, jasno je da će se o ovom događaju još govoriti, s obzirom na Markovićevu reputaciju i značaj u kulturnom životu Srbije. Njegova borba za bolje uslove rada nije samo lična, već se nadovezuje na širu sliku borbe za zaštitu prava umetnika unutar obrazovnog sistema.