Saobraćajne gužve su postale deo svakodnevice u mnogim velikim gradovima, ali London se već treću godinu zaredom ponosi neslavnom titulom najsporijeg grada na svetu kada je reč o kretanju vozila. Prema najnovijem izveštaju kompanije TomTom, prosečna brzina vožnje u ovom gradu iznosi samo 16,5 kilometara na sat, što znači da vozači gotovo stalno provode vreme u kolonama i gube dragoceno vreme.

Putovanje od deset kilometara u Londonu u proseku traje čak 35 minuta, što ga ponovo stavlja na vrh liste gradova sa najlošijim saobraćajem na planeti. TomTom indeks obuhvata podatke iz 501 grada u 62 zemlje, a analiza se zasniva na informacijama prikupljenim od korisnika satelitske navigacije širom sveta.

Situacija se dodatno pogoršala u odnosu na prethodnu godinu, jer je prosečno trajanje putovanja produženo za dodatnih 45 sekundi. Na godišnjem nivou, to znači da vozači u Londonu gube čak 136 sati zaglavljeni u gužvama. Osim toga, posebno problematičan dan bio je 10. septembar 2025. godine, kada je zbog velikog štrajka londonskog metroa ogroman broj građana prešao na drumski saobraćaj, što je rezultiralo porastom nivoa zagušenja za čak 135 odsto.

Stručnjak za saobraćaj iz kompanije TomTom, Endi Merčant, ističe da ovakvi rezultati nisu iznenađenje. „Veliki deo londonskih ulica potiče još iz srednjeg veka, a kasnije su samo delimično prilagođavane. One jednostavno nisu projektovane za današnji obim i raznovrsnost saobraćaja“, objašnjava Merčant. Ipak, on smatra da postoji prostor za napredak, jer su najavljena testiranja autonomnih vozila u 20 londonskih opština, koja bi mogla pomoći gradskim vlastima da pronađu efikasnije modele upravljanja saobraćajem i rasterete najopterećenije deonice.

Na listi gradova sa najsporijim saobraćajem, London je ispred Bangalora u Indiji, koji ima prosečnu brzinu od 16,6 km/h, dok Meksiko Siti zauzima treće mesto sa brzinom od 17,4 km/h. Slede Hiderabad, Bogota, Njujork, Buenos Ajres, Čenaj i Pariz, dok Ahmedabad takođe beleži prosečnu brzinu vožnje od 20,7 km/h. Meksiko Siti je, prema stepenima zagušenja, najproblematičniji grad na svetu, gde prosečan nivo zastoja iznosi čak 75,9 odsto.

Ove statistike ukazuju na to da saobraćajne gužve postaju globalni problem savremenih megagradova, što dodatno naglašava potrebu za efikasnijim rešenjima u urbanom saobraćaju. U svetlu tih izazova, londonski gradski vlasti i dalje traže načine kako da poboljšaju saobraćajnu infrastrukturu i olakšaju svakodnevni život svojim građanima.

U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su mnogi gradovi širom sveta suočeni sa sličnim problemima, pa je zajednički napor na unapređenju saobraćaja i smanjenju gužvi postao imperativ. U Londonu, istraživanja i inovacije, uključujući autonomna vozila i bolje upravljanje saobraćajem, predstavljaju ključne korake ka rešenju ovog gorućeg problema.

Zaključak je da je saobraćajna situacija u Londonu alarmantna, ali postoje mogućnosti za unapređenje. Gradovi se suočavaju sa izazovima modernizacije svojih infrastruktura, i to je proces koji zahteva vreme, resurse i inovacije. U svetu gde se urbanizacija nastavlja ubrzavati, efikasno upravljanje saobraćajem postaje ključno za održivu budućnost.