Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je intervenisao u vezi sa problemima u gradskom prevozu Beograda, koji su mesecima zanemarivani od strane gradskih vlasti. Odluka da GSP zadrži ključne linije i da trolejbusi ostanu deo javnog prevoza izazvala je različite reakcije i postavila pitanja o motivima te odluke. Mnogi se pitaju da li je ovaj potez deo predizborne strategije, rezultat sukoba interesnih grupa, ili pokušaj da se spreči dalja degradacija javnog prevoza koji sve više opterećuje budžet Beograda.

Godinama unazad, gradski prevoz u Beogradu bio je podložan kritikama i sporenjima, a interesi raznih funkcionera često su dolazili u sukob. U fokusu sukoba bila su pitanja ugovora sa turskom kompanijom Kentkart, koja je upravljala sistemom BusPlus. Novi gradonačelnik Aleksandar Šapić odmah je raskinuo taj ugovor, što je dovelo do međunarodne arbitraže i potencijalnih penala za Beograd. Nakon toga, grad je uveo besplatan javni prevoz, što se isprva činilo kao pozitivna promena, ali je dugoročno otežalo finansijsku situaciju Beograda.

S obzirom na to da je GSP počeo da gubi svoje linije u korist privatnih prevoznika, radnici i sindikati GSP-a su organizovali proteste kako bi zadržali svoje linije i trolejbuse. Na njihove zahteve gradske vlasti su ostale nemušte, sve dok se predsednik Vučić nije pojavio među okupljenima i obećao rešenje. Obećanje je brzo realizovano, jer je Vučić odlučio da ukine planirano javno-privatno partnerstvo sa prevoznikom Strela, čime je GSP očuvan.

Ova brza reakcija predsednika izazvala je različite reakcije u javnosti. Mnogi veruju da su predstojeći izbori glavni motiv za ovu akciju, jer je svaki glas važan, a uspešno rešavanje problema može poboljšati njegov rejting. Ipak, postoje i sumnje o dubljim motivima. Naime, prevoznik Strela, koji je bio u fokusu sukoba, povezan je sa ministrom Darkom Glišićem, dok je Šapić bio na suprotnoj strani. Ova nelogičnost postavlja pitanje zašto bi Vučić intervenisao protiv Glišićevih interesa.

Finansijska situacija GSP-a dodatno komplikuje celu priču. Preduzeće je zavisno od budžetske pomoći iako je smanjilo godišnji minus. U 2025. godini, GSP je imao neto gubitak od 385 miliona dinara, što je uzrokovano subvencijama i dotacijama iz budžeta koje su se uvećale za skoro tri milijarde u odnosu na prethodnu godinu. Gradski budžet za javni prevoz značajno raste, što dodatno opterećuje finansije Beograda.

Pored toga, obnova voznog parka GSP-a se oteže, dok su tenderi za nove autobuse i trolejbuse propali. MMF je upozorio da Beograd predstavlja fiskalni rizik i zatražio analizu finansijskog stanja grada. Takođe, GSP i dalje ima v.d. direktora, što ukazuje na politizaciju odlučivanja unutar preduzeća.

Stručnjaci poput Nikole Jovanovića smatraju da je važno da GSP nastavi da funkcioniše i da opstane trolejbuski sistem. Smatra se da bi privatizacija i korupcija u javnom prevozu mogle biti uzroci finansijskih problema. Predlaže se reforma GSP-a i revizija privatnih prevoznika, kako bi se poboljšala efikasnost i smanjili troškovi.

Sa druge strane, Stefan Simić iz Pokreta slobodnih građana ukazuje na to da Vučić ovom odlukom želi da pokaže nesposobnost gradske vlasti i podigne svoj lični rejting. Simić takođe naglašava da je Beograd suočen sa ozbiljnim problemima, uključujući kriminal i korupciju, i da institucije ne funkcionišu kako treba. On smatra da je privatizacija javnog prevoza neophodna, ali da je važno da usluge budu jeftinije i kvalitetnije.

U svakom slučaju, situacija u beogradskom javnom prevozu ostaje kompleksna i zahteva dodatne analize i reforme kako bi se obezbedila održivost i kvaliteta usluga. Predstojeći izbori i pritisci različitih interesnih grupa dodatno komplikuju situaciju, a budućnost GSP-a zavisi od sposobnosti vlasti da reše postojeće probleme.