Ključna činjenica za Bosnu i Hercegovinu je to da se trenutno nalazi u dubokoj političkoj krizi, koja se smatra najvećom od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Ovu ocenu je izneo Radovan Kovačević, srpski poslanik u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, ističući da se situacija ne može ignorisati. Kovačević je istakao da su građani BiH, kako u Federaciji, tako i u Republici Srpskoj, izašli na izbore i izabrali svoje predstavnike u skladu sa Ustavom BiH, ali se suočavaju s progonima demokratski izabranih predstavnika na osnovu odluka koje su u suprotnosti sa tim Ustavom.

Kovačević je na sastanku Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje između EU i BiH ukazao na problem visokog predstavnika Kristijana Šmita, koji nije izabran prema procedurama definisanim Dejtonskim mirovnim sporazumom. On je kritikovao Šmitove pokušaje da nametne zakone, posebno one koji se tiču Krivičnog i Izbornog zakona, naglašavajući da je to suprotno Ustavu BiH. Prema njegovim rečima, Ustav jasno definiše da samo Parlamentarna skupština BiH ima pravo da usvaja i menja zakone.

Kovačević se zapitao da li postoji ijedna zemlja u EU koja bi dozvolila da strani predstavnik nameće zakone suprotno ustavu te zemlje. On je naglasio da takva praksa nije samo nedemokratska, već i neprihvatljiva u okviru evropskih vrednosti. Kovačević je naveo da su izmene Krivičnog zakona koje je nametnuo Šmit toliko ekstremne da predviđaju zatvorske kazne za one koji ne poštuju njegove odluke, što je, kako je rekao, nezabeleženo u savremenom svetu.

Govoreći o pravosudnom procesu, Kovačević je istakao da se radi o političkom progonu. On je ukazao da je presuda protiv lidera Republike Srpske, izabranog od strane građana, rezultat takvih protivustavnih izmena zakona. Kovačević je podsetio da je BiH sastavljena od dva entiteta i tri konstitutivna naroda, i da takvi procesi vode do političkog progona jednog entiteta i naroda.

Prema njegovim rečima, vlast pre progona funkcionisala je bolje nego ikada, usvojivši zakone koji su se slagali sa zahtevima EU. Ovi zakoni su bili predloženi od strane ministara iz SNSD-a i HDZ-a. Kovačević je istakao da je Zakon o VSTS usvojen u Savetu ministara, ali je oboren u Parlamentarnoj skupštini, što dodatno komplikuje situaciju.

Kada je reč o Planu rasta, Kovačević je ukazao na saradnju između SNSD-a i partnera iz FBiH na toj reformskoj agendi. Istakao je da su predstavnici SNSD-a glasali za Plan rasta, ali je on oboren od strane drugih političkih aktera. Postoji 777 zamerki koje su uputili različiti nivoi vlasti, a Kovačević smatra da je dijalog među političkim liderima neophodan za prevazilaženje trenutne krize.

Kovačević je reagovao na izjavu šefa Delegacije EU u BiH Luiđija Soreke, pitajući zašto su podržali razbijanje jedinstvenog nastupa i politički progon samo jedne strane u BiH. On je naglasio da je podrška evropskom putu BiH pala ispod 50 odsto, što ga veoma brine. Građani Republike Srpske jasno ukazuju na Kristijana Šmita i evropsku administraciju u Briselu kao glavne krivce za trenutnu krizu.

Na kraju, Kovačević je izrazio nadu da će u budućnosti biti prilike za razgovor u svetlijem tonu, uprkos trenutnoj teškoj situaciji. Njegove reči ukazuju na duboku zabrinutost i frustraciju u vezi s trenutnim političkim razvojem u Bosni i Hercegovini, kao i na potrebu za dijalogom i rešenjima koja će zadovoljiti sve strane u ovom kompleksnom političkom okruženju.