Dva profesora sa Univerziteta u Novom Sadu, Miloš Jocić sa Filozofskog fakulteta i jedan kolega sa Akademije umetnosti, uhapšeni su zbog sumnje u prekršaje tokom blokada saobraćaja. Jocić, koji je učestvovao kao redar na jednom od protesta, priveden je nakon što je i više od dva sata ispitivan u svojstvu svedoka. Što se tiče njegovog kolege, okolnosti privođenja nisu jasno objašnjene. Pored njih, dekanica Medicinskog fakulteta, Snežana Brkić, uhapšena je jutros, a u pozadini ovog događaja stoji navodna povezanost sa povećanjem plata profesora, što je naišlo na osude kao oblik represije.

Akademski plenum fakulteta smatra da su ova hapšenja namerno sredstvo zastrašivanja, posebno zbog toga što je Medicinski fakultet jedini fakultet koji se trenutno nalazi u štrajku. Ova situacija je podstakla jačanje solidarnosti među profesorima koji podržavaju studentske zahteve, a naglašava se da hapšenja ne mogu oslabiti njihovu odlučnost. Unatoč pritiscima, profesori nastavljaju da se zalažu za prava i interese svojih studenata.

U trenutku kada se čini da su protesti i štrajkovi postali svakodnevna pojava u višim obrazovnim institucijama, ovakva hapšenja dodatno uzburkavaju atmosferu. Mnogi smatraju da vlasti žele da pošalju jasnu poruku o tome da neće tolerisati bilo kakve oblike otpora, posebno u okviru akademskih krugova. Ova situacija može imati dugoročne posledice na akademsku slobodu i pravo na izražavanje.

Društvo je podeljeno, a osude se čuju iz raznih pravaca. Dok jedni smatraju da je u redu da se preduzmu takve mere kako bi se održala disciplina i red, drugi ističu da se ovakvi potezi ne mogu opravdati u kontekstu pravo studenata i profesora na mirne proteste i izražavanje nezadovoljstva. Akcija policije će, prema mišljenju mnogih, dodatno polarizovati društvo i stvoriti još veći razdor između vlasti i građana.

Sigurno je da će ova hapšenja imati reperkusije ne samo na Univerzitetu u Novom Sadu, već i na širem nivou, postavljajući pitanja o tome koliko su vlasti spremne da idu u pravcu suzbijanja slobode mišljenja i okupljanja u našoj zemlji. Mnogi se pitaju kakav će uticaj ova situacija imati na buduće akcije i proteste, kao i kako će se razvijati prava profesora i studenata u takvim okolnostima.

Akademske zajednice su se osetile pogođenim ovakvim događanjima, jer se postavlja pitanje slobode akademske funkcije i prava na izražavanje stavova i protesta. Profesori i studenti, koji uglavnom zajedno rade na unapređenju obrazovanja, suočavaju se sa izazovima koji mogu ugroziti njihovu saradnju i zajednički cilj.

Na kraju, ono što se desilo je podstaklo mnoge da kroz društvene mreže i javne nastupe izraze svoje nezadovoljstvo i zahtevaju veća prava. Ovo je postala tema od velikog značaja, koja otvara pitanja o slobodi, pravima i odgovornostima u akademskom svetu i šire.