Akademski plenum je javno izrazio svoj stav povodom hapšenja troje profesora sa Univerziteta u Novom Sadu. Uključujući dekanicu Medicinskog fakulteta, ova hapšenja su označena kao izraz revanšizma državnih vlasti zbog njihove podrške studentima i njihovim zahtevima. Dvojica profesora koja su obavljala dužnost redara tokom blokada su privedena pod optužbom za remećenje javnog reda i mira. Međutim, situacija se zakomplikovala kada je jedan od njih, nakon što je dao iskaz kao svedok, postao osumnjičen jer je pokušao da interveniše i zaštiti prava građana.
U slučaju dekanice, hapšenje je urađeno bez ikakvog jasnog obrazloženja, što dodatno pojačava sumnju u namere vlasti. Neki mediji izveštavaju da se hapšenje dekanice može povezati sa navodnim isplatama većih plata, što postavlja dodatna pitanja o motivima iza ovih akcija.
Akademski plenum je osudio ova hapšenja, smatrajući ih merama zastrašivanja koje imaju za cilj da obezbede tišinu i potčinjavanje akademske zajednice. Iako su ovi događaji zastrašujući, plenum izražava uverenje da će hapšenja samo povećati podršku profesora zahtevima studenata. U tom kontekstu, naglašava se važnost solidarnosti između akademske zajednice i studenata kako bi se borili za svoja prava i poboljšali uslovi obrazovanja.
Ova dešavanja ukazuju na sve prisutniji sukob između akademske zajednice i vlasti, koji se nije manifestovao samo kroz hapšenja, već i kroz širu atmosferu nesigurnosti koja obavija sve sudionike akademskog procesa. Mnogi profesori i studenti osećaju da je njihovo pravo na slobodu izražavanja i okupljanja ugroženo, što dovodi do dodatnog pritiska na obrazovne institucije.
Postavlja se pitanje kako će se akademske institucije ponašati u svetlu ovih izazova. Da li će nastaviti da se protive pritiscima vlasti ili će se povući i utihnuti pred prijetnjama? Očekuje se da će ovakvi događaji podstaći drugačije razmišljanje unutar akademskih krugova i možda čak dovesti do promena u pristupu vlasti prema obrazovanju.
Hapšenja profesora nisu samo stvar ličnih sudbina; ona su simptom dubljih problema u društvu. Kada se profesori i akademici suočavaju sa pretnjama i pritiscima, to je znak da se šire tendencije kontrole i represije koje ugrožavaju osnovne principe slobode, odnosno pravo na obrazovanje i kritičko mišljenje. Ova situacija je podstakla rasprave o tome šta znači biti profesor u savremenom svetu, kao i o odgovornosti akademske zajednice prema društvu.
Na kraju, važno je napomenuti da će odgovor akademske zajednice na ova hapšenja biti ključan za budućnost obrazovanja u Srbiji. Očekivanja su visoka, a nada u bolju i pravedniju akademsku sredinu ostaje, uprkos izazovima koji su pred njom.
