Nikola Jokić, poznati srpski košarkaš i MVP NBA lige, poznat je i kao strastveni zaljubljenik u konjičke trke. Njegova ljubav prema ovom sportu je evidentna, a kako se bliži početak Evrobasketa, gde će Jokić sa reprezentacijom Srbije pokušati da osvoji zlatnu medalju, sve oči su uprte u njega. Iako je košarka njegova primarna strast, konjske trke zauzimaju posebno mesto u njegovom srcu.

Recentni događaji na trkačkoj sceni dodatno su potvrdili njegovu posvećenost. Jokić je nedavno proslavio pobedu svog konja, Demona del’Est, na prestižnoj trci Dužijanca. Njegove emocije tokom proslave te pobede bile su očigledne; plakao je od sreće i prskao prijatelje šampanjcem. Mnogi su primetili da je ovakvu radost pokazao samo u trenucima kada je njegov konj pobedio, dok je osvajanje NBA prstena sa Denverom, iako značajno, nije izazvalo sličnu euforiju.

Jokić je jednom prilikom otkrio da uživa u mirisu konja i zvuku njihovog hranjenja u štali. „Najbolji je osećaj na svetu kada ih hranite. Sam zvuk kada jedu u štali je najbolji zvuk koji možete da čujete. To je nešto što samo ljudi koji vole konje mogu da osete,“ izjavio je Jokić, pokazujući koliko mu je ta aktivnost važna i emotivna.

Iako zarađuje značajne sume novca i mogao bi priuštiti najbrže konje na svetu, Jokić se suočava s izazovima u domaćem konjičkom sportu. Derbi kasača u Srbiji ostaje njegova „bolna tačka“, jer pravo učešća imaju samo konji domaćeg porekla, što znači da moraju biti oždrebljeni u Srbiji. Konji koje Jokić često nabavlja iz inostranstva, poput Italije, ne mogu učestvovati u ovom prestižnom nadmetanju. S druge strane, u Galopskom derbiju, koji takođe predstavlja značajan događaj, mogu da učestvuju i uvezeni konji, ali su domaći predstavnici često u manjini.

Ove godine, Jokić je nastupio sa konjem Artskejp. Iako je konj pokazao solidne rezultate, zdravstveni problemi i manji napredak rezultirali su petim mestom. Trener Vladimir Pribić naglasio je da su za takve trke potrebne dodatne pripreme i više trkačkog iskustva nego što ga je Artskejp imao ove sezone. Pehar i titula pripali su Branku Skenderoviću sa konjem Lakijem de Sajanom, koji je pretrčao trku od 2.700 metara s prosekom od 1:18,1 po kilometru.

Kako se košarkaška karijera bliži kraju, Jokić planira da se još intenzivnije posveti svojoj konjičkoj strasti. Sigurno je da će nakon završetka profesionalne karijere imati više vremena i resursa da unapredi domaću konjičku školu. Njegov doprinos razvoju ovog sporta, koji za njega predstavlja mnogo više od igre, mogao bi doneti značajne promene u domaćem konjičkom sportu.

Jokićeva strast prema konjima i trkama pokazuje koliko je važno imati hobije koji nas ispunjavaju i kako sport može biti mnogo više od same igre. Njegov angažman u konjičkom sportu može inspirisati mnoge mlade ljude da se bave ovim sportom i doprinesu njegovom razvoju u Srbiji.

U svetlu svih ovih informacija, Jokić ostaje simbol posvećenosti i strasti, kako na terenu, tako i izvan njega. Njegova ljubav prema konjima i konjičkim trkama dodatno ga izdvaja od drugih sportista, čineći ga jedinstvenim u svetu sporta. U budućnosti, možemo očekivati da će Jokić nastaviti da se bavi konjičkim sportom, doprinoseći njegovom razvoju i popularizaciji.